ICOM SRBIJA NAGRADA 2024
Sloganom SPASENA DETINJSTVA mogla bi se sažeti tema izložbe. Uslovljenost ličnih sudbina dece ratnim strahotama, političkim odlukama i kolektivnom s(a)vešću, prikazana je sa svim nijansama koje su surove okolnosti i slojevita ljudska priroda oblikovale. Svakodnevni trijumfi humanosti nad egzistencijalnim krahom spasili su čitave naraštaje dece i sprečili nestanak jednog pokoljenja.
Deca u ratu. Srpski izbeglički domovi u Mataruškoj banji 1942-1944.
Autorke: Ljubinka Škodrić, Mirjana Savić
NARODNI MUZEJ KRALJEVO
Projekat Narodnog muzeja Кraljevo DECA U RATU SRPSКI IZBEGLIČКI DOMOVI U MATARUŠКOJ BANJI 1942–1944, nastao je kao rezultat saradnje dr Ljubinke Škodrić, više naučne saradnice Instituta za savremenu istoriju i Mirjane Savić, muzejske savetnice Narodnog muzeja Кraljevo. Projekat obuhvata izložbu i monografiju, uz dva prateća dokumentarna filma snimljena sa štićenicima domova Miloradom Ćebićem (snimila i uredila Mira Lolić Močević) i Draganom Žigićem (snimila i uredila Marina Dabić). Predstavljeno je zbrinjavanje izbegličke dece pristigle sa različitih teritorija okupirane i rasparčane Кraljevine Jugoslavije, u organizaciji Кomesarijata za izbeglice i preseljenike, uz podršku vlasti i Crvenog krsta. Time je u Mataruška Banja, predratno popularno turističko mesto, preobraženo u jedan od najznačajnijih humanitarnih centara u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Od 3. juna 1942. do 29. novembra 1944. u Srpskim izbegličkim domovima u Mataruškoj Banji utočište je pronašlo preko 3445 mališana, od kojih je 56 preminulo. Prikazani su svi aspekti izbegličkog života dece: brojno stanje izbeglica, sećanja dece, delovanje Кomesarijata, smeštaj, ishrana, lečenje, odevanje, školovanje i vaspitavanje, angažovano osoblje (većim delom iz redova izbeglica), priključenje Manastira Studenica sistemu srpskih izbegličkih domova i mere preduzete krajem rata i tokom prvih dana oslobođenja. Zamašnim istraživačkim postupkom obuhvaćeni su primarni istorijski i narativni izvori, kao i relevantna, ali oskudna literatura, uz nastojanje da se sve istraženo objedini i prikaže na muzeološki atraktivan način. Ciljevi izložbe su da se skrene pažnja na ovaj marginalizovan segment nacionalne istorije i da se ukaže na činjenicu da su i u teškim vremenima, kada formalno nismo imali državu, saosećanje i briga o deci okupili i pomirili sve slojeve društva. S obzirom da se vrednost umetnosti meri osećanjima koje budi kod konzumenata, izložba je postigla izuzetne rezultate, ganuvši publiku svih uzrasta i privukavši pažnju stručne javnosti. Takođe, nova saznanja koja stalno pristižu od savremenika i njihovih potomaka, otvorila su polja za dalja istraživanja.
Značaj projekta
Naučni značaj projekta ogleda se u činjenici da je prvi put u srpskoj istoriografiji i muzeјskoj delatnosti detaljno istražen i na celovit način predstavljen život izbegličke dece u srpskim izbegličkim domovima tokom Drugog svetskog rata. Uticaj ovog kulturnog događaja vidljiv je u javljanjima brojnih potomaka nekadašnjih štićenika domova, nakon vesti u medijima i tokom otvaranja izložbe u Kraljevu, Čačku i Požarevcu. Oni su sa autorkama podelili sećanja članova porodice koji su boravili u domovima u Mataruškoj Banji, okolnosti koje su prethodile izbeglištvu i životne puteve te dece posle oslobođenja. Tako se došlo do zaokruženih saznanja o ovoj osetljivoj socijalnoj kategoriji, čime je dodatno osvetljena burna istorija XX veka. Izložba je ostavila snažan utisak na nastavnike i učenike osnovnih i srednjih škola koji su u velikom broju organizovano i samostalno dolazili. Krunu interakcije sa publikom predstavlja program kraljevačke Gimnazije u okviru izložbe, priređen povodom Međunarodnog dana dece 20. novembra 2023. godine, po uzoru na priredbu organizovanu u Mataruškoj Banji krajem školske 1943/1944. godine. Veliki društveni značaj je ostvaren skretanjem pažnje na uticaj i kasnije posledice izbeglištva na decu, kao i davanjem podsticaja dubljem sagledavanju ove već decenijama aktuelne teme, kako u nacionalnim, tako i u svetskim razmerama. Takođe, ukazano je na humanitarno delovanje crkve u ratnim godinama. U muzeografskom smislu, izložba vezana za ratni period, utemeljena na dokumentarnoj građi i retkim trodimenzionalnim predmetima, sa nosećom idejom pobede života nad stradanjima i saosećanja nad ratnim nedaćama, predstavljala je koncepcijski izazov autorkama. Korišćenjem zelene pozadine (simbol banjskih parkova) za crno-bele fotografije ostvaren je efekat živosti i nade. Kombinovanjem različitih formata (printova, panoa, fotografija, spiskova) i materijala (foreksi, poster hartija, stirodur, cirade) stvoren je utisak trodimenzionalnosti i dinamičnosti. Vitrine sa izloženim autentičnim albumima sa fotografijama i torbom lekara koji je spasio najviše dece, uz rekonstrukciju domske trpezarije, načinili su direktnu sponu sa svakodnevicom u izbegličkim domovima.
Publikacija ,,DECA U RATU. Srpski izbeglički domovi u Mataruškoj Banji 1942-1944” zajedno sa istoimenom izložbom opisuje kompletno zbrinjavanje izbegličke dece. Na izložbi su izloženi originalni albumi fotografija dece smeštenih u Srpskim izbegličkim domovima (SID) u Mataruškoj Banji, deo Istorijske zbirke Narodnog muzeja Kraljevo. Priložen je link koji upućuje na publikaciju u PDF-u.
Na otvaranju izložbe ,,DECA U RATU. Srpski izbeglički domovi u Mataruškoj Banji 1942-1944” u Kraljevu 17. oktobra 2023. godine brojnoj publici obratili su se Darko Gučanin, direktor Narodnog muzeja Kraljevo, dr Bojan Dimitrijević, zamenik direktora Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, autorke izložbe dr Ljubinka Škodrić i Mirjana Savić i arhimandrit Tihon, iguman Manastira Studenica. Izložbi su prisustvovali nekadašnji štićenici Srpskih izbegličkih domova u Mataruškoj Banji, Dragan Žigić iz Zrenjanina i Milorad Ćebić iz Beograda. U programu je učestvovao i hor ,,Aria”.
https://nmkv.rs/otvorena-izlozba-deca-u-ratu-srpski-izbeglicki-domovi-u-mataruskoj-banji-1942-1944/
Na otvaranju izložbe ,,DECA U RATU. Srpski izbeglički domovi u Mataruškoj Banji 1942-1944” u Kraljevu 17. oktobra 2023. godine brojnoj publici obratili su se Darko Gučanin, direktor Narodnog muzeja Kraljevo, dr Bojan Dimitrijević, zamenik direktora Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, autorke izložbe dr Ljubinka Škodrić i Mirjana Savić i arhimandrit Tihon, iguman Manastira Studenica. Izložbi su prisustvovali nekadašnji štićenici Srpskih izbegličkih domova u Mataruškoj Banji, Dragan Žigić iz Zrenjanina i Milorad Ćebić iz Beograda. U programu je učestvovao i hor ,,Aria”.
https://nmkv.rs/otvorena-izlozba-deca-u-ratu-srpski-izbeglicki-domovi-u-mataruskoj-banji-1942-1944/
Deo izložbe prikazuje rekonstukciju trpezarije sa ,,slavskim" ručkom. Naime, deca su na dan svoje krsne slave dobijala pojačan obrok, što je podrazumevalo još jednu jabuku i veće parče proje. Ispod printa originalne fotografije izbegličke dece na ručku, postavljeni su drveni sto i klupa, sa tanjirima i escajgom iz četrdesetih godina 20. veka i gipsanim bojenim skulpturama proje i jabuka, autora Nenada Dimitrijevića, akademskog slikara i konzervatora.
Preporuka Sanje Petrović Todosijević
Deo izložbe koji prikazuje zdravstvenu negu dece, lične predmete lekara Dragutina Gvozdenovića koji se predano starao o deci, prvi put sačinjen spisak 56 preminule dece i nihovo sahranjivanje, kao i smeštaj bolešljive dece u Manastiru Sudenica radi oporavka. U prilogu su preporuka dr Aleksandre Novakov i fotografija dele postavke.
Povodom Svetskog dana deteta 20. novembra 2023. godine Кlub za Unesko Gimnazije Кraljevo priredio je prigodni program u prostoru Narodnog muzeja Кraljevo, tokom trajanja izložbe ,,Deca u ratu – srpski izbeglički domovi u Mataruškoj Banji 1942. do 1944. godine. Nakon što su učenici i nastavnici pogledali izložbu i prateće dokumentarne filmove, učenici Кluba za Unesko su programom u trajanju od 45 minuta dočarali život srpske izbegličke dece koja su sa svojim vaspitačima i učiteljima često pripremala priredbe. Pored recitacije, čitanja sastava i horskih tačaka, izvodili su i kraća dramska dela. Ovaj program bio je omaž i rimejk priredbe povodom završetka školske 1943/1944. godine.
Izložba je gostovala u Međuopštinskom istorijskom arhivu u Čačaku u periodu od 7. decembra 2023. do 5. februara 2024. Nekoliko posetilaca izložbe je pronašlo podatke o svojim roditeljima i rođacima na ,,Spiskovima karakteristika dece” za 635 dece, koje su sačinili učitelji i domaćini domova u Mataruškoj Banji u januaru 1944. godine. U prilogu su fotografija potomka jednog od štićenika domova, preporuka Lele Pavlović, direktorke Arhiva u Čačku i link koji vodi do vesti čačanskog glasila.
https://www.infopress.rs/kultura/deca-u-ratu-srpski-domovi-u-mataruskoj-banji/
Izložba je gostovala u Narodnom muzeju u Požarevcu od 7. do 28. februara 2024. Galerijski prostor potpuno drugačiji od prostora u Kraljevu i Čačku, ponovo je pokazao potencijale izložbe da se prilagođava najrazličitijim prostornim uslovima, ne krnjeći tematske celine i ne gubeći na atraktivnosti. Među posetiocima je i ovog puta bilo potomaka štićenika domova. Posetiteljka Dragica Ivošević je iznela podatak, da je Branko Ivošević, potomak jednog štićenika SID Mataruška Banja, prvo kao zamenik predsednika, a potom i na funkciji predsednika opštine Požarevac, šezdesetih godina odlučujuće doprineo osnivanju Galerije Milene Pavlović Barili i pokrenuo Ljubičevske konjičke igre. U prilogu su link sa otvaranja, preporuka direktora Narodnog muzeja Požarevac i fotografija iz galerijskog prostora tokom posete učenika osnovnih škola.
https://poportal.rs/izlozba-deca-u-ratu-srpski-izbeglicki-domovi-u-mataruskoj-banji-1942-1944/
Mrs Aleksandra Orašanin, ćerka Petra Orašanina koji je bio smešten u domovima u Mataruškoj Banji i u Nišu, putem društvenih mreža saznala je za izložbu o izbegličkoj deci u Mataruškoj Banji. Ona je u nedelju 19. oktobra 2023, dva dana uoči zatvaranja izložbe, doputovala iz Beograda u Kraljevo da pogleda i posle tri sata se vratila u Beograd. Svoje utiske i fotografije sa izložbe objavila je na društvenoj mreži Tviter (X), o čemu je koautorku izložbe obavestio jedan od Aleksandrinih pratilaca. Stupivši u kontakt sa mrs Aleksandrom Orašanin, koautorka je došla do više dragocenih podataka o kretanju deca u sistemu domova i njihovim sudbinama posle oslobođenja.
Preporuka ćerke štićenika SID Mataruška Banja
Link objave na Društvenoj mreži X:
https://x.com/VeseliAnglista/status/1726221578231529856?t=Fs1tD68MqC2ulTWSnAYmtQ&s=09
U prilogu su fotografija posetilaca koji gledaju jedan od dokumentarnih filmova u sklopu izložbe i preporuka mrs Aleksandre Orašanin.
Dragan Žigić, poreklom iz okoline Virovitice, kao devetogodišnji dečak sa svojim osmogodišnjim bratom Jovanom boravio je u Domu ,,Kraljevo” u Mataruškoj Banji 1943-1944. Nakon što je u medijima saznao za početak istraživanja te teme, kontaktirao je Narodni muzej Kraljevo. Posetivši ga u Zrenjaninu, autorke izložbe i novinarka Portala ,,Krug" snimile su njegovo izlaganje, a potom i njegovu posetu Mataruškoj Banji. Nekoliko meseci kasnije, na otvaranju izložbe u Kraljevu došao je sa porodicom. Bio je do suza ganut viđenim i srećan što je doprineo osvetljavanju života izbegličke dece. U prilogu su fragment izložbe koji se odnosi na Žigićev boravak u Domu, tekst na Portalu Krug i dokumentarni film emitovan u sklopu izložbe.