ICOM SRBIJA NAGRADA 2024
Медицина средњег века у Србији базирала се на лечењу људи природним лековитим средствима биљног, животињског и минералног порекла. Медицинска знања се ослањају на један од најпознатијих српских средњовековних рукописа „Хиландарски медицински кодекс“, који је од значаја за историју српске медицине, фармације и ботанике.
Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина
Ауторке: Александра Савић, Снежана Јарић
ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ
У периоду од 26. јануара до 2. јула 2023. године у Галерији Природњачког музеја у Београду постављена је изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ аутора др Александре Савић, музејског саветника у Природњачком музеју и др Снежане Јарић, научног саветника у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институту од националног значаја (ИБИСС). Изложба је приређена с циљем да се јавности представе медицинска знања и пракса лечења људи природним лековитим средствима, која су била доступна у средњем веку. Основна медицинска и фармаколошка знања средњег века била су у почетку везана за манастире и базирала су се на коришћењу лековитих средстава биљног, животињског и минералног порекла, а записи о медицинској и фармаколошкој пракси вековима су чувани у бројним манастирским архивама. Ауторке изложбе су представиле јавности један од најзначајнијих докумената српске средњовековне медицине, рукопис „Хиландарски медицински кодекс“ (15 – 16. век), који представља најкомплетнији превод велике збирке рукописа средњовековне медицинскe праксе западне Европе - Салерно-Монпеље школе. Рукопис је јединствени зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа, који се могу сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Слични списи написани народним језиком нису постојали код других словенских народа, нити код већине европских народа у том периоду. Оригинални примерак Хиландарског медицинског кодекса и данас се налази у архиви манастира Хиландар, док се његово фототипско издање чува у Народној библиотеци Србије у Београду. Изложба је организована у сарадњи са: ИБИСС-ом, Музејом Рас, Манастиром Свети Никола (Прибојска Бања) Српске православне Епархије милешевске, манастиром Хиландар, Народном библиотеком Србије, Библиотеком Матице српске, Галеријом фресака Народног музеја Србије, Хемијским факултетом у Београду и Народним музејом Кикинда. Пријатељ изложбе је Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“, а спонзор компанија „Тревис“. Изложба је имала 9500 посетилаца, организовано је 109 ауторских и стручних вођења за 4800 посетилаца и броји 63 медијска прилога у свим врстама медија.
Значај пројекта
Изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ је високо афирмативна и од изузетног значаја за културу и историју српске медицине, фармације и ботанике, јер расветљује бројне непознате чињенице о том периоду српске историје. Пројекат представља истраживачки подухват ауторки о средњовековним медицинским знањима и рукопису „Хиландарски медицински кодекс“, који је по први пут на овај начин, у виду изложбе и пратећег каталога, представљен јавности у Србији. Куриозитет изложбе су изузетно ретки, сачувани средњовековни хируршки експонати (хируршки нож, сврдло за вађење метака, пинцете, маказе, наочаре лекара, скалпели итд.), из јединог до сада потврђеног археолошког налазишта манастирске болнице Мажићи код Прибоја (17. век), и Музеја Рас у Новом Пазару (12-16. век). Изложба је употпуњена наменски компонованом музиком и ексклузивним фотографијама манастира Хиландар и природе Свете Горе, аутора Александра Марковића, уз одобрење манастира Хиландар за снимање звука и фотографија природе Свете Горе и манастирског здања. Расветљавање непознатих чињеница из српске средњовековне медицине указује на то да је она била савремена за то доба. Значај изложбе се огледа у томе што износи у јавност да су Србима у средњем веку била позната достигнућа европске научне медицине, као и богате емпирије византијске медицинске праксе.
Као резултат дугогодишње сарадње између др Александре Савић, музејског саветника у Природњачком музеју у Београду и др Снежане Јарић, научног саветника ИБИСС-а, дошло се на идеју да се углавном непозната, а значајна тема о фитотерапији и коришћењу природних ресурса у српској средњовековној медицини преточи у музејску изложбу. Изложба је отворена 26. јануара 2023. у Галерији Природњачког музеја на Калемегдану. На свечаном отварању, осим ауторки др Александре Савић и др Снежане Јарић, публици су се обратили г-дин Славко Спасић, директор Природњачког музеја и др Катарина Шавикин, помоћник директора за науку Институтa за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“, која је истакла значај савремених истраживања средњовековних лековитих биљака. Изложбу је отворила Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе и дигитализацију Министарства културе Републике Србије. Публика је на отварању добила поклоне пријатеља изложбе, Институтa за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“, који се састојао од комплета лековитих чајева.
https://nhmbeo.rs/izlozba-hilandarski-medicinski-kodeks-i-srpska-srednjovekovna-medicina/
https://nhmbeo.rs/otvorena-izlozba-hilandarski-medicinski-kodeks-i-srpska-srednjovekovna-medicina/
„Хиландарски медицински кодекс” (15–16. век) представља најкомплетнији пример збирке рукописа средњовековне медицинскe праксе западне Европе. То је јединствени зборник сачуваних медицинских и фармаколошких превода Салерно-Монпеље школe, написан старосрпском рецензијом, ћириличним писмом. Открио га је академик Ђорђе Радојичић 1952. године у архиви манастира Хиландар, где је заведен под бројем 517. Године 1980. објављено је фототипско издање Кодекса, а деценију касније, академик Реља Катић објавио је превод текста са старословенског (старосрпског) на савремени српски језик. Кодекс садржи списе који се могу сматрати медицинским монографијама (из интерне медицине, о инфективним болестима, фармаколошки и токсиколошки списи, спис из педијатрије и хирургије) и терапијска искуства. Оригинални примерак Кодекса и данас се налази у архиви манастира Хиландар, док се његово фототипско издање чува у Народној библиотеци Србије у Београду.
Изложба се састоји из три целине. Први део изложбе представља медицину старог и средњег века у свету и медицинска достигнућа бројних цивилизација током историје. Представљен је почетак медицине - од настанка људског рода, као и фазе медицине до данашњих дана (нагонска, емпиријска, магијска, верска, научна). У другом делу изложбе приказана је медицина средњег века у српским земљама за време Немањића. Представљена је научна медицина коју су на српским дворовима примењивали школовани лекари са медицинских универзитета Италије и Француске. Приказан је настанак првих српских болница, у оквиру манастира Хиландар и Студеница, које је основао и чији рад је уредио Свети Сава. Описани су и први лекари и фармацеути на територији српских земаља, као и дворска и градска медицина. Трећу целину изложбе представља рукопис „Хиландарски медицински кодекс“, чије је фототипско издање изложено у штампаном и дигиталном облику. Дизајн изложбе ауторски потписују Озарија Марковић Лашић и Небојша Васиљевић.
Куриозитет изложбе представљају изузетно ретки медицински и хируршки експонати средњег века са подручја Србије, из периода 12-16. века. Међу њима су: хируршки нож, сврдло за вађење метака, пинцете, наочаре лекара, скалпели, маказе, ножеви, бочице и др, из археолошког налазишта средњовековне болнице манастира Мажићи код Прибоја и Музеја Рас у Новом Пазару. Позајмица хируршких експоната је реализована љубазношћу старешине Манастира Свети Никола у Прибојској Бањи. Представљена је и трепанована лобања старости 2000 година (медицински захват бушења кости лобање ради ослобађања од главобоља) из Народног музеја Кикинда.
У виду засебне целине представљен је Фармаколошки спис, који описује израду простих и сложених лекова биљног, животињског и минералног порекла. Представљено је 95 врста биљака у природном облику (као башта), делови биљака (стабљика, плод, цвет, семе), у хербаризованом облику као и у форми ботаничких илустрација, аутора Боре Милићевића, ликовног техничара. Многе њих се и данас користе као лековите (камилица, мајчина душица, нана, алоја, пелин, коприва, шипурак, жалфија, босиљак); као зачин (бибер, цимет, анис, шафран, ловор, капар, ђумбир), и у свакодневној исхрани (маслина, нар, грожђе, урма, бадем, орах, дуња, шљива, јабука, крушка, бундева). Представљене су и токсичне биљке (кукурек, буника, мандрагора). Део изложбе је посвећен лековима животињског (домаћа кокош, дивља гуска, дабар, змија, рог јелена, мед, восак) и минералог порекла (антимон, злато, арменска глина, бакар, жива, олово, цеђ, магнетни камен, нафта, шалитра, сумпор) а изложени су примерци из збирки Природњачког музеја и Хемијског факултета у Београду.
Изложбу прати истоимена монографска публикација ауторки Александре Савић и Снежане Јарић. Публикација је објављена ћириличним писмом у колору, на 132 стране, у издању Природњачког музеја. Обогаћена је изузетним ботаничким илустрацијама 95 биљних врста (акварел техника) које су представљене у Фармаколошком спису Кодекса, а које су коришћене у лековите сврхе у средњем веку. Аутор илустрација је Бора Милићевић, ликовни техничар Природњачког музеја. Дизајн и прелом каталога је радила Снежана Рајковић, дизајнер, а каталог је штампан уз великодушну помоћ г-ђе Јелене Николић, магистра фармације из Београда
Каталог и изложба обогаћени су ауторским фотографијама манастира Хиландар и природе Свете Горе, насталих октобра 2022. аутора Александра Марковића. Наменски компонована амбијентална музика истог аутора, која у себи сажима аутентичне звуке природе Свете Горе и манастира Хиландар, звучно је обогатила изложбени простор. Музика се на изложби и са корица каталога могла преузети и преко QR кода.
Изложба је обогаћена радионицом „Мали лекари“, аутора Симке Вукојевић, кустоса педагога, на којој су се ученици упознавали са фармаколошким рецептима који се спомињу у „Хиландарском медицинском кодексу“. Ученици су реконструисали екстракцију биљака и правили су сопствену збирку биљних и животињских састојака које су улазили у састав средњовековних лекова. Изложбу је у периоду од 6 месеци посетило 9500 посетилаца, На изложби је реализовано укупно 109 стручних вођења за 4828 посетилаца, од којих је половина била посета школских група основних школа Београда и Србије. Ауторска/стручна вођења су реализовали коауторка изложбе Александра Савић и кустоси педагози Музеја Драгана Вучићевић и Симка Вукојевић.
Изложба је веома добро медијски испраћена са укупно 63 прилога у свим врстама медија (телевизија, штампани медији, радио, интернет). Бројни штампани медији, дневне новине и недељници посветили су овој теми велики медијски простор. Научни програм РТС-а је на изложби снимио једну играну емисију (серијал „Српски писани споменици“), а изложба је промовисана у најгледанијим медијима, укључујући и Дневник 2 и Јутарњи програм РТС-а. Такође, снимци са изложбе су били део промотивног филма који је наменски сниман за обележавање 100-годишњице Медицинског факултета у Београду (у продукцији Контраст студија).
https://www.youtube.com/watch?v=K23-iXQy3fc
https://www.youtube.com/watch?v=P_eRTkPKAPo
https://www.danas.rs/kultura/status-lekara-i-apotekara-bio-je-izjednacen-sa-polozajem-vlastele/
Успех изложбе се огледа у великој заинтересованости публике и бројности појединачних и школских посета, доброј медијској промоцији, распродатом тиражу каталога и позитивним утисцима публике и стручњака, који су путем Књиге утисака, као и усмено, изразили похвалу за реализацију одабране теме.