Muzeji imaju potencijal da postanu aktivni učesnici u uspostavljanju dijaloga zasnovanih na zajedničkom nasleđu i značaju koji ono ima u današnjem svetu. Zato izložba "Ježeva kućica-izmišljanje boljeg sveta" nastoji da posetiocima pruži iskustvo koje je edukativno i zabavno, ali i transformativno pa možda čak i isceljujuće.

Ježeva kućica - Izmišljanje boljeg sveta

Autorke: Sara Sopić, Mirjana Slavković

MUZEJ JUGOSLAVIJE​

​

„Ježeva kućica“, poema Branka Ćopića, zauzima posebno mesto u sećanjima na detinjstvo brojnih generacija rođenih u Jugoslaviji. I danas, sedam decenija nakon objavljivanja, ovo delo predstavlja polje identifikacije, deljeno mesto sećanja i jak okidač za nostalgiju. Polazeći od ikoničnog statusa koji ima u kolektivnom pamćenju i turbulentne istorije odnosa prema ovoj poemi i njenom piscu, kreirana je izložba koja ima za cilj da pokrene dijalog o zajedničkom nematerijalnom kulturnom nasleđu i njegovim potencijalima kako bismo preispitali svoje identitete danas, istovremeno otvarajući pitanja o značaju doma, odnosa prema bliskoj prošlosti, zajednicama kojima pripadamo, ksenofobiji, sećanju, nostalgiji, mentalnom zdravlju… Kao inspiracija za naslov i strukturu izložbe poslužio je Ćopićev citat (Nekad mi se čini da je dečija literatura samo jedan vid bežanja od stvarnosti, od sukoba sa njom. Od neljudskog sveta čovek se spasava vraćanjem u detinjstvo, izmišljajući novi svet koji je bolji i ljudskiji od onoga koji ga okružuje.) u kojem se nazire jasan dualizam strašnog i mračnog sveta realnosti i izmaštanog boljeg sveta, koji on kreira za sebe i svoje čitaoce, pa se i izložba sastoji iz dve celine. Prva celina posvećena „Ježevoj kućici“, osmišljena kao svojevrsna fikcija, realizovana je u saradnji sa decom iz Beograda, Zagreba i Sarajeva i studentkinjama scenografije Beogradskog univerziteta. Kroz seriju radionica maštali su kako žele da izgleda izložba o čuvenoj Ćopićevoj priči. Na osnovu njihovih ideja i crteža ovaj deo postavke je oblikovan kroz dijalog sa brojnim saradnicima. Rezultat je interaktivni prostor koji predstavlja poligon za igru i aktiviranje mašte, ali i okvir za refleksiju i međugeneracijske susrete i razmenu. Druga celina izložbe bavi se životom Branka Ćopića i ima prevashodno dokumentarni karakter. Pored kolekcije Muzeja Jugoslavije, najveći deo predmeta pozajmljen je iz SANU i Zadužbine Branka Ćopića, a izložba pruža i uvid u bogatu arhivu intervjua sa sagovornicima različitih senzibiliteta, usmerenja i generacija.