"Добро је имати сачувано не само шта су људи мислили и осећали, већ шта су им руке радиле, шта снага стварала, аочи гледале сваког дана живота."
Матарушка Бања: Под хладним липама, крај брзог Ибра...
Аутори: Сузана Новчић, Радомир Јакшић
НАРОДНИ МУЗЕЈ КРАЉЕВО
Током четврте и пете деценије XIX века, почињу прва хемијска испитивања лековитих вода из неких извора са територије Кнежевине Србије. Ти први кораци ка балнеологији не могу се посматрати без свеобухватног контекста стварања и рађања одређених политичких, административних, економских и друштвених услова, у циљу формирања модерне српске државе. Промене које су се огледале у модернизацији државне управе, подразумевале су и трансформацију школства, здравства, војске и других структура друштва. Након добијања прве аутономије 1830. године у Србији је почела континуирана брига о здравственој заштити становника, пре свега кроз оснивање санитетске службе и здравствених установа. Многи истраживачи сматрају да пратећи развој здравства, посебно балнеологије, можемо пратити и почетке и развој туризма. Тачније, почетке туризма у Србији, треба тражити у њеним бањама. Од такозваних народних бања настају праве бање, чије су воде континуирано испитиване и које су временом хигијенски уређене. Тада су се издвојиле Врњачка Бања, Бања Ковиљача, Сокобања и Буковичка Бања. Матарушка Бања, као лечилиште и туристичко место, почиње да се развија у првим годинама XX века. Иако је једна од најмлађих бања, због посебних природних ресурса и карактеристичне географско-просторне структуре, њен развој ишао је узлазном путањом, посебно у годинама између два светска рата, када је и формирана као климатско лечилиште за одмор и опоравaк. На изложби Под хладним липама, крај брзог Ибра... публика може да види, кроз разгледнице, филмове, фотографије, предмете и документа генезу настанка и развоја Матарушке Бање – од проналаска лековите воде, преко међуратних година процвата и успона, затим системских и идеолошких промена у социјализму, када се развила у модерно лечилиште, у складу са стандардима савремене балнеологије и рехабилитације, све до почетка деведесетих година XX века, када је под утицајем несрећних друштвено-политичко околности, доживела својеврсно посрнуће. Поред хронолошког приказа, изложба пружа увид у изглед туристичко - угоститељских објеката, здравствених и лечилишних установа, репрезентативних бањских вила, првобитни урбанистичко-регулациони план, архитектонске пројекате бањских купатила,
Значај пројекта
Припрема изложбе трајала је годину дана. Подразумевала је теренски рад и истраживање у великом броју архива, завода и музеја, као и у приватним колекцијама. Најпре је урађено теренско истраживање у Матарушкој Бањи, интервјуи са мештанима, чије су приче и предмети оживели изложбу. затим, истраживање у Државном архиву Србије, Историјском архиву Краљево, Архиву града Београда, Фондацији Милан Злоковић. Затим сарадња са Музејем града Београда, Републичким заводом за заштиту споменика културе, Заводом за заштиту споменика културе Краљево, Архитектонским факултетом и др. Највећи подухват је укључивање локалне заједнице у реализацију изложбе, као и сарадња са приватним колекционарима. Захваљујући томе, донели смо значајан број нових информација и предмета на изложби. Урађен је и филм, као део поставке, са музиком која је све време испуњавала изложбени постор и носталгично причала о једном времену. Успостављена је сарадња са Центар филмом Београд, па смо добили и филм из 80-тих о Бањи. Све је то допринело бољој интерпоретацији једне специфичне баштине, која парадигматично сведочи о нама самима, нашим успонима и падовима, и на крају систему вредности, чије урушавање не престаје.
Део поставке изложбе, о настанку Матарушке Бање, њеном планском уређењу и првим вилама. У средишном делу је филм, који представља визуелно најзанимљивији материјал: разгледнице и фотографије Матарушке Бање, кроз време.
Рецензија каталога: Соња Милићевић
Поставка изложбе, где је приказан отворен ресторан хотела Жича, који је пројектовао архитекта Милан Злоковић.
Рецензија изложбе: Ђорђе Мојовић
Део поставке, која се односи на хотел Жичу. У коме је публика могла да сагледа комплексност и лепоту, једног од најмодернијих хотела тог времена, од архитектуре, ресторанског мобилијара и сачуваног оригиналног посуђа. Хотел Жича ће Матарушку Бању уврстити у ред модерних бања, због понуђеног комфора и ресторанске услуге.
https://nmkv.rs/otvorena-izlozba-mataruska-banja-pod-hladnim-lipama-kraj-brzog-ibra/
Део поставке који се односи на хотел Tермал, један од симбола Матарушке Бање. Хотел је завршен и отворен 1974. године, од тада својом висином и специфичном архитектуром, постаје надалеко препознатљив. На изложби се налазе разгледнице са мотивом Термала, део посуђа из хотела, јеловници, столице потписане чувеном Југокерамиком, која је правила хотелски мобилијар у целој Југославији. Значајан део изложбе чине сувенири, изузетне лепоте и квалитета, урађени између два светска рата.
Део поставке, који се односи на првог лекара балнеолога у Матарушкој Бањи, који је представљен у природној величини, са оригиналном лекарском торбом. Лекар Драгутин Гвозденовић долази у Бању 1932. године и до 1969. ради, када се пензионише. Доктор Гвозденовић је о Матарушкој Бањи написао три књиге. Приказана је и девојка у пуној величини, која држи бањску чашу. Матарушка Бања је у народу попримила, врло брзо и надимак и Бања за нероткиње, јер се показала делотворна у лечењу стерилитета и других гинеколошких обољења. Наиме, већ 1959. године кренула су испитивања групе лекара гинеколога, поводом деловање воде на разна обољења полних органа, што се убрзо показало тачно. Бању су у великом броју посећивале жене из целе Југославије, ради лечења стерилитета и других гинеколошких обољења
Значајан део је изложбе је посвећен бањским вилама. У периоду између два светска рата све више приватни наручиоци - трговаци, кафеџије и занатлије, граде репрезентативне виле у духу западне архитектуре историјских стилова и раног модернизма, док локално становништво подиже нешто скромније објекте народне архитектуре. На изложби су представљени планови, фотографије, делови покућства...
Велики сегмент изложбе посвеђен је бањским фотографима, који су својим радом оставили најважнији траг о Матарушкој Бањи. Фото-објективи познатих краљевачких „сликара“ из прве половине 20. века, Аврама Ћирића Ердоглије и његове супруге Катинке, Сретена Јаковљевића Берлинца, фотографа из Врњачке Бање Милана Крчмаревића, „домаћих фотографа“ из Матарушке Бање Симе Ивагла, Жике Враголића и Миодрага Мије Минића, као и оних „анонимних“, овековечили су низ детаља које ова изложба „оживљава“. На изложби су представљени поред фотографија и разгледница, фото апарати из 1916. године, стаклене плоче, траке и др.
https://rtvkraljevo.com/2023/12/21/u-muzeju-otvorena-izlozba-o-mataruskoj-banji/
Пример легенде, која је су биле занимљиве и свеобухватне, и које су подразумевале истраживање југословенског дизајна у хотелима и ресторанима.
Део поставке и публике.
Фотографије са отварања изложбе. Изложба је трајала од 15. децембра 2023. до 10. фебруара 2024. године. Поред каталога, урађени су и сувенири са мотивима Матарушке Бање: цегер са мотивима хотела Жича и бањског купатила и лончићи са истим мотивима. за публику је то био један од најзанимљивијих детаља са изложбе. Надамо се да ће изложба и даље да живи и путује, јер су у току преговори са неколико институција о гостовању изложбе "Под хладним липама, крај брзог Ибра... "