Umetničko nasleđe kao alat solidarnosti i poverenja
Plava izložba
Autorke: Senka Ristivojević, Katarina Krstić
MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI, BEOGRAD
Sa idejom da umetničko nasleđe 20. i 21. veka učini što dostupnije i pristupačnije različitim grupama publike, naročito ljudima sa nekom vrstom invaliditeta, Muzej savremene umetnosti je pokrenuo program „Inkluzija i Muzej“. Program se bavi pitanjima interpretiranja i medijacije umetnosti i istraživanju metoda rada koji podstiču dalje kreiranje kritičkog mišljenja i šireg saznavanja o svetu, što i jeste jedna od najznačajnijih uloga umetnosti. Rad sa zajednicom slepih i slabovidih ljudi u polju vizuelnih umetnosti je dugo podrazumevao prakse koje se svode na prenošenje likovnih elemenata umetničkog dela u taktilne reljefne crteže ili taktilne replike samog dela. Moderna i savremena umetnost su pokazale da je likovna umetnost mnogo više od onoga što vidimo i što naše oči mogu da sagledaju. „Plava izložba“ održana je u periodu od 18. maja do 16. oktobra 2023. godine u prizemlju Muzeja savremene umetnosti i predstavlja nastavak programa koji se bavi pristupačnošću umetničkog nasleđa i istraživanjem načina interpretacije umetnosti najpre za slepe i slabovide osobe. Nakon uspešno sprovedenog projekta „U dodiru sa“ (2018/2019), i uspostavljene metodologije rada, „Plava izložba“ predstavlja korak dalje u prevođenju vizuelnog sveta za članove našeg društva kojima je to direktno iskustvo vida uskraćeno. U saradnji sa Fakultetom likovnih umetnosti napravljen je program koji podrazumeva dvosemestralni zadatak za studente Vajarskog odseka, klasa profesora Mrđana Bajića i Radoša Antonijevića, a to je kreiranje radova interpretacija umetničkih dela iz muzejskih zbirki, namenjenih za slepe i slabovide osobe. Rezultat su izložbe, prevashodno namenjene ljudima sa oštećenjima vida, ali i ostaloj publici koja je rada da nasleđe vizuelnih umetnosti doživi na nesvakidašnji način, aktivirajući ostala čula i sopstveno fizičko telo. Na „Plavoj izložbi“ predstavljeno je dvanaest umetničkih dela iz zbirki Muzeja i isto toliko interpretacija koje prenose doživljaj umetničkih dela iz različitih vremenskih perioda istorije umetnosti 20. i 21. veka.
Značaj projekta
Sa idejom da umetničko nasleđe 20. i 21. veka učini što dostupnije i pristupačnije različitim grupama publike, naročito ljudima sa nekom vrstom invaliditeta, Muzej savremene umetnosti je pokrenuo program „Inkluzija i Muzej“. Program se bavi pitanjima interpretiranja i medijacije umetnosti i istraživanju metoda rada koji podstiču dalje kreiranje kritičkog mišljenja i šireg saznavanja o svetu, što i jeste jedna od najznačajnijih uloga umetnosti. Rad sa zajednicom slepih i slabovidih ljudi u polju vizuelnih umetnosti je dugo podrazumevao prakse koje se svode na prenošenje likovnih elemenata umetničkog dela u taktilne reljefne crteže ili taktilne replike samog dela. Moderna i savremena umetnost su pokazale da je likovna umetnost mnogo više od onoga što vidimo i što naše oči mogu da sagledaju. „Plava izložba“ održana je u periodu od 18. maja do 16. oktobra 2023. godine u prizemlju Muzeja savremene umetnosti i predstavlja nastavak programa koji se bavi pristupačnošću umetničkog nasleđa i istraživanjem načina interpretacije umetnosti najpre za slepe i slabovide osobe. Nakon uspešno sprovedenog projekta „U dodiru sa“ (2018/2019), i uspostavljene metodologije rada, „Plava izložba“ predstavlja korak dalje u prevođenju vizuelnog sveta za članove našeg društva kojima je to direktno iskustvo vida uskraćeno. U saradnji sa Fakultetom likovnih umetnosti napravljen je program koji podrazumeva dvosemestralni zadatak za studente Vajarskog odseka, klasa profesora Mrđana Bajića i Radoša Antonijevića, a to je kreiranje radova interpretacija umetničkih dela iz muzejskih zbirki, namenjenih za slepe i slabovide osobe. Rezultat su izložbe, prevashodno namenjene ljudima sa oštećenjima vida, ali i ostaloj publici koja je rada da nasleđe vizuelnih umetnosti doživi na nesvakidašnji način, aktivirajući ostala čula i sopstveno fizičko telo. Na „Plavoj izložbi“ predstavljeno je dvanaest umetničkih dela iz zbirki Muzeja i isto toliko interpretacija koje prenose doživljaj umetničkih dela iz različitih vremenskih perioda istorije umetnosti 20. i 21. veka.
Milena Miloševioć
Preporuke: Milan Stošić (Savez slepih), Milena Milošević Micić
„Plava izložba“ osmišlјena je kao interaktivni poligon za doživlјaj moderne i savremene umetnosti kroz značenja i simboliku plave boje. S namerom da na primeru percepcije i doživlјaja boje istakne jedinstvenost svakog pojedinca, njegovo pravo na individualnost, sopstvenu percepciju, doživlјaje, misli, stavove, izbore, izložba postavlјa pitanja o značaju boje i doživlјaja ovog fenomena. U vidlјivm svetu boje su izuzetno važne, nose snažne emocionalne potencijale, simboličke informacije. Slepima boja predstavlja jedan apstraktan, ali svakodnevno vrlo prisutan pojam, bilo da slušaju o bojama i njenim značenjima, biraju odeću koju će obući, ili boju nose u sećanju, ako su vremenom gubili vid. Na izložbi, plava boja je predstavljena kroz dve kategorije ovih tumačenja – koristeći se simbolikom koju joj dodeljuje psihologija, kao boja beskonačnosti i neograničenog prostora, i gledajući kroz prizmu socioloških i istorijskih tumačenja, kao boja pobune i otpora.
https://drive.google.com/file/d/147juQdB1F0VoRYy3mboRFOnACfr003Cb/view?usp=share_link
Od svih boja, plava je najmanje materijalna. Doživljava se kao boja neba i visine, slobode i budućnosti. Plavetnilo se povezuje sa providošću neba, dubinom vode, tako da odatle proizilaze i značenja koja joj se pridaju – beskonačnost, dubina, uzvišenost, stremlјenje visinama. U psihološkim tumačenjima, plava sažima suprotnosti: nežnost i vedrinu sa tugom i žalošću, odnosno melanholijom. Kao boja neba i onoga što nebo zaklanja, boja beskonačnog prostora, slobode i nepreglednog, plava se prepoznaje i kao boja mira i pouzdanosti.
https://drive.google.com/file/d/1JWgBLYJ4Mh04pGn6StxLNppmLnlkfeMD/view?usp=share_link
Zahvalјujući istorijskim i društvenim kontekstima, plava boja je dobila i značenje pobune. Za vreme revolucija u Francuskoj i Americi, tokom druge polovine 18. veka, tamna plava boja bila je omilјena i usvojena kao boja otpora. U Americi je „plavi otpor” donela pojava džinsa na tržištu početkom 20. veka, kada je radnička uniforma postala simbol otpora i pobune mladih.
https://drive.google.com/file/d/1rV-t2mW67ltimV7x0yY7brcrxau7ulDO/view?usp=share_link
Važan deo projekta je saradnja Muzeja i Fakulteta likovnih umetnosti. Projekat je bio povod da se studenti, angažuju u proučavanju i interpretiranju nasleđa kroz dijalog sa umetničkim delima iz zbirki. Njima je data mogućnost da sarađuju sa jednom značajnom, ali i prilično struktuiranom institucijom u pogledu procedura i načina rada. Sam rad sa studentima je počeo već sa početkom jesenjeg semestra, u oktobru 2022. godine razgovorima, predavanjima i diskusijama o ciljevima projekta, načinima interpretacije i iskustvima slepih osoba. Već u januaru 2023. oni su pozvani da predlože rešenja interpretacija izabranih umetničkih dela, kada je upriličena prezentacija predloga, kao i proces selekcije radova. Ovaj deo projekta je bio značajan za studente jer je bilo potrebno da svoje ideje pretoče u projektni zadatak koji detaljno odražava projekciju i plan resursa u izradi rešenja interpretacije. Prilikom selekcije, uzimani su u obzir, kako ideja i obrazloženje, tako i izvodljivost rada prema izloženom projektnom predlogu.
https://drive.google.com/file/d/1hgU6qmGWkFJYUqGM7ihc0efyoyp2BvuB/view?usp=share_link
Saradnja sa Savezom slepih je uspostavljena prilikom realizacije projekta „U dodiru sa”, a zatim je nastavljena i u okviru „Plave izložbe”. Podršku pri realizaciji tim je dobijao i od stručnjaka iz Škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“, koji su prilagodili i tekstualne materijale i štampali ih na Brajevom pismu. Za vreme trajanja izložbe održana su posebna vođenja kroz izložbu za učenike Škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“, članove Opštinska organizacija Saveza slepih Srbije – Palilula, članove Gradske organizacije slepih Beograda i više grupa slepih i slabovidih osoba.
https://drive.google.com/file/d/1-9G55aVCqxe6KUnD-FyltLnNomkJz5v0/view?usp=share_link
Izložba je bila opremlјena tiflo trakama koje olakšavaju kretanje kroz postavku. Pored interpretacija u prostoru izložbe, informacije o izloženom delu mogle su se naći na legendama koje su bile ispisane krupnijim fontom slova, prilagođenim slabovidima, ali su štampane i na Brajevom pismu. Dodatne informacije i audiodeskripcija bila je dostupna na audio nosačima u prostoru izložbe, ali i na internetu, a pristup se dobijao jednostavnim skeniranjem QR koda na legendi dela. Prilikom rada na uspostavljanju pristupačnosti konsultovani su stručnjaci iz ove oblasti. U projekat su od samog početka uključeni Savez slepih Srbije i defektolozi iz Škole za decu oštećenog vida „Veljko Ramadanović”.
https://drive.google.com/file/d/1o3MHPWsWDzwTvjv9OHLz7KNdL_s5RZSj/view?usp=share_link
Кao veoma važna alatka pristupačnosti za slepe i slabovide, audiodeskripcija predstavlja vid intersemiotskog prevođenja vizuelnih sadržaja, odnosno znakova u verbalne znakove. Ona služi da se vizuelni sadržaj (film, serije, pozorište, opera, ples, performans, sportski događaji, umetnost) opiše verbalno i na taj način učini pristupačnim osobama oštećenog vida. Ovaj način prevođenja služi kako slepima i slabovidima, tako i onima koji vide, jer pruža uvide u detalje koje često znamo da previdimo, zanemarimo. Audiodeskripcija da bi koristila slepim i slabovidim ljudima, treba da bude objektivna, a često je taj subjektivni pogled razlog zašto neke stvari ne vidimo. Autorka tekstova audiodeskripcije izloženih dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti u okviru „Plave izložbe“ je Violeta Vlaški, a tekstove su čitali Ivana Đorđević, Aleksandra Hadžić i Vladimir Jelenković.ž
https://drive.google.com/file/d/16Vqs08rDlsvNbC6rk5WpD5thomtVGJlb/view?usp=share_link
Posebno osmišljen program je „Vođenje na neviđeno” dizajniran za posetioce koji vide. Oni su pozivani da stave povez preko očiju i da se, sa potpunim poverenjem, prepuste Borisu Dončiću, saradniku na projektu, osobi sa malim ostatkom vida, da ih vodi kroz postavku. Svaka tura je trajala oko sat vremena i obuhvatala je izbor izloženih radova. U toku vođenja, posetiocima su davane instrukcije kako da koriste taktilne staze za kretanje, zatim interpretacije izloženih umetničkih dela, audiodeskripciju, ali i sopstvena tela i čula, kako bi više saznali o izložbi i svemu onome što ih okružuje. Vođena su se odvijala u manjim grupama, a ukupno 275 ljudi u 26 grupa je iskusilo vođenje na neviđeno, među njima i učenici srednjih i osnovnih škola.
https://drive.google.com/file/d/1jBMXrYZDW8cK96fXI5-vVPzqdnFjcWOL/view?usp=share_link
https://drive.google.com/file/d/1uwB7pVQzawr-ca-spTjgOIrcwZ1_ZtLO/view?usp=share_link
Za vreme trajanja izložbe mediji su pokazali značajno interesovanje za izložbu. Objavljeno je ukupno 20 radijskih i televizijskih priloga, 17 priloga u štampanim medijima, kao i preko 50 objava na internetu, odnosno onlajn medijima.
https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1239750/interaktivna-postavka-muzeju-savremene-umetnosti-
https://nova.rs/kultura/dela-omcikusa-peterneka-djurica-otvara-se-plava-izlozba-u-muzeju-savremene-
https://www.danas.rs/kultura/boja-kao-znacenje-pobune-otvaranje-plave-izlozbe-u-muzeju-savremene-
https://nova.rs/kultura/gledanje-umetnickih-dela-u-mraku-plava-izlozba-u-muzeju-savremene-
https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/art/3676413-plava-izlozba-od-18-maja-u-muzeju-savremene-
https://www.k1info.rs/kultura/art/19377/plava-izlozbe-u-muzeju-savremene-umetnosti-u-
https://drive.google.com/file/d/1hOYc_xVUqDZOHpzMP8J9xR-izXAfDFEf/view?usp=share_link
https://drive.google.com/file/d/1432xwmaj0Jl4TUcTJu11AtewV3Edwm7B/view?usp=share_link
https://drive.google.com/file/d/1GD9B2aL9HbzCM1WbWljDI9KLIFDwBUVo/view?usp=share_link
https://drive.google.com/file/d/1GFOOWKAlm9WEPJ7YXKFhefSR_UVI9l9H/view?usp=share_link
https://drive.google.com/file/d/1Xh96V0k_JKN0DFpq5aUCRm-MjrQUMmn3/view?usp=share_link
Katalog izložbe je objavljen na ukupno 56 strana. Sadrži kustoski tekst, fotografije umetničkih dela, studentskih radova interpretacija, kao i podatke o delima i QR kodove sa zvučnim zapisima audiodeskripcije i podacima o umetničkim delima. Tekst na standardnom pismu je štampan uvećanim fontom slova, kako bi slabovidi mogli da pročitaju, a poseban dodatak je tekst štampan na Brajevom pismu na 45 strana.
https://drive.google.com/file/d/1ISkLPaCwrteu7tW-5fXadMrCWfOd6QKt/view?usp=share_link
https://drive.google.com/file/d/1gQSGdcai2fWl9mpIw60BRxR_kHaYuoiD/view?usp=share_link