ICOM SRBIJA NAGRADA 2024
EX ORIENTE LUX. Блискоисточна турнеја је представљала бег краља Милана од баласта комплексне политичке и породичне ситуације. Попут романтичарских песника, којима је Исток послужио као имагинарно уточиште, тако је и српски краљ у овим просторима пронашао прибежиште за нове колекционарске подухвате, али и за дубља промишљања о Богу.
Пут на исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору
Аутори: Снежана Цветковић, Дејан Вукелић
МУЗЕЈ У СМЕДЕРЕВУ
Изложба Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору, базирана је на књизи краљевог ађутанта Михаила Рашића Са Њ. В. Краљем Миланом на Истоку, објављеној у 2 свеске, 1891–1892. године. Изложбена полазишта обухватају личност Милана Обреновића, његову абдикацију и мотиве за путовање, духовни преображај на Христовом гробу, перцепцију дискурса Оријента на српском двору и његове утицаје на обликовање дворске културе у Србији поткрај XIX века. Милан Обреновић је на хаџилук кренуо инкогнито, као „гроф од Такова”, у пратњи најближих сарадника, са успутним задржавањем у Цариграду, Бејруту и Дамаску. Ово живописно путовање одвија се у периоду од 17. марта до 13. јуна 1889. године. Гроф од Такова путује „муњевитим возом” (Оријент експресом), паробродом, поштанским колима, јаше на коњу, логорује у пустињи, упознаје различите обичаје и културе и сусреће бројне значајне личности. Српски монарх је ово путовање искористио и да удовољи својој колекционарској пасији, па су уметнине које је сакупио послужиле као нуклеус Арапског салона, најрепрезентативнијег дворског простора у некадашњем Старом двору у Београду. Инспирисани оријенталним grand tour-ом Милана Обреновића и утицајем који је остварио на српску дворску културу и уметност, конципирали смо и оживели музеолошко путовање на Исток. С обзиром на то да је сачуван је мали број артефаката који сведоче о путовању и да је Стари двор Обреновића у Београду порушен 1904. године, а предмети из Арапског салона продати на аукцији у Бечу 1905. године, у циљу „оживљавања” изгубљеног дворског ентеријера урађена је реплика аџами панела, 3Д реконструкција Арапског салона, као и документарни филм у трајању од 27 минута. Дигитализована је и Рашићева књига, која је ширем кругу корисника постала доступна помоћу QR кода на корици изложбеног каталога. На тај начин смо као коначан производ добили мултимедијалну изложбу која је расветлила важан и доскора заборављени сегмент српске историје и уметности.
Значај пројекта
Овим пројектом истражени су и представљени недовољно познати аспектисложене владарске личности краља Милана Обреновића, сагледаним кроз путописне белешке његовог ађутанта и пратиоца на путовању Михаила Рашића. Овај заборављени бисер путописне литературе осветлио је личност краља Милана у периоду непосредно након абдикације, који је значајан за разумевање шире слике о овом владару. Предмети за изложбу добијени су из више установа културе Београда: Етнографског музеја, Музеја примењене уметности, Музеја града Београда, Историјског музеја Србије и Народне библиотеке Србије. У току истраживања, сарадња је остварена и са сарадницима из Музеја Бојнице у Словачкој, Завичајног одељења Библиотеке града Београда, Музеја позоришне уметности и Музеја науке и технике у Београду. Значајан део предмета позајмљен је из приватне колекције која је умногоме приближила приватни и владарски живот краља Милана, као и итинерер ходочашћа и путовања по Блиском истоку. Како бисмо поставку учинили атрактивнијом, ангажовали смо режисера Тибора Варгу који је снимио документарни фил у којем глумац Марко Недељковић чита одломке из Рашићевог путописа а аутори изложбе др Снежана Цветковић, историчарка уметности и музејски саветник Музеја у Смедереву, и мср Дејан Вукелић, историчар уметности и стручни саветник Математичког института САНУ, говоре о најзначајнијим етапама и „последицама” које је путовање на Исток произвело у односу на српски двор и дворску културу. Ближи увид у Арапски салон, најзначајнији резултат краљеве оријенталне „турнеје”, омогућен је помоћу виртуелне стварности и тај задатак поверен је Снежани Мијић, која је за потребе изложбене поставке, у коауторству са Михаилом Божићем, израдила и реплику једног аџами панела. Тиме је збирка Музеја у Смедереву постала богатија за још један пажње вредан куриозитет из области примењене уметности. Ауторски текстови у изложбеном каталогу посебно доприносе упознавању са краљевим путовањем на Блиски исток, које је посматрано и као водич за сагледавање ондашњих друштвено-културних прилика, колекционарских стремљења и естетских мерила епохе у ширем европском, али и османском контексту.
У оквиру пројекта, снимљен је филм у режији Тибора Варге, од 27 минута, који је приказиван у изложбеном простору током трајања изложбе. У филму говоре аутори изложбе, Снежана Цветковић и Дејан Вукелић, а глумац Марко Недељковић чита одабране одломке из Рашићеве књиге у радном салону Виле династије Обреновић у Смедереву. Одевен је у гардеробу прилагођену епоси, која је добијена на позајмицу из Народног позоришта у Сомбору. Аутори изложбе говоре о циљевима краљевог поласка на хаџилук, разлозима абдикације, посетама турском султану и црквеним великодостојницима, о његовим колекционарским узорима и стремљењима, о Михаилу Рашићи и другим сапутницима, као и о одјецима путовања у српској књижевности. Посебна пажња посвећена је предметима који су обликовали Арапски салон, као и дагестанском ћилиму који је Рашић донео са путовања, а чије су шаре пиротске ткаље уврстиле у свој репертоар. Тиме је показано да је краљев grand tour увелико надишао оквире дворске културе.
Значајну сарадњу остварили смо са Народном библиотеком Србије. Из Одељења посебних фондова позајмили смо две фотографије краља Милана Обреновића и његове свите које је на путу за Дамаск овековечио Мардикијан (H. Mardikian), јерменски фотограф који је поседовао студио у Јерусалиму. Такође смо добили сагласност да користимо дигитализовани каталог бечке аукцијске куће Доротеум из 1905. године, који, поред осталог, садржи списак оријенталних драгоцености које су некада обликовале Арапски салон и дворски комплекс династије Обреновић у Београду. У изложбеном каталогу смо публиковали корице плишаног албума са фотографијама Цариграда које је краљ Милан добио на поклон од турског султана током овог путовања, а који се чува у Одељењу посебних фондова ове библиотеке и представља велику драгоценост.
https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1E48061059322AEBBFC75AC2FB9C70DF#page/146/mode/1up
У београдским музејским збиркама чува се укупно шест албуминских фотографија Арапског салона из некадашњег Стаког двора (конака) и то: пет снимака у Музеју града Београда и један у Музеју примењене уметности у Београду. Фотографије су датиране у последњу деценију XIX века и на њиховим картонским подлогама утиснут је жиг атељеа Љубише Ђонића. Стручној и широј јавности први пут су представљене 2019. године. Ова визуелна грађа не фигурира само као драгоцено сведочанства о томе како је овај аутентичан дворски простор изгледао, већ и као подсетник на велику блискоисточну турнеју Милана Обреновића 1889. године. Ове фотографије су послужиле као извор за виртуелно моделовање Арапског салона.
https://kuula.co/share/collection/7Jz1L?logo=1&info=1&fs=1&vr=0&sd=1&thumbs=1
У збирци Историјског музеја Србије чува се фотографија снимљена на пароброду Есперо, који је припадао аустријској компанији Лојд. Овим превозним средством гроф од Такова је путовао од Цариграда до палестинске луке Јафе, а на путу ка Јерусалиму. Додатну вредност овог снимка представљају аутографи посаде брода о чему приљежно пише Михаило Рашић у својим путописним белешкама.
С обзиром на то да је Стари двор династије Обреновић порушен 1904. године, и да је његовим нестанком изгубљен и Арапски салон као најрепрезентативнији дворски простор и подсетник на путовање Милана Обреновића по Блиском истоку, конзерваторки Снежани Мијић смо поверили израду 3Д модела овог изгубљеног ентеријера, који су посетиоци могли да доживе помоћу VR наочара. Простор је креиран на основу рецентне литературе која обрађује Арапски салон, дворског инвентара из 1903. године, као и на основу шест сачуваних фотографија које се чувају у Музеју града Београда и у Музеју примењене уметности у Београду. Овај део изложбене поставке привукао је посебну пажњу посетилаца свих узраста.
https://kuula.co/share/collection/7Jz1L?logo=1&info=1&fs=1&vr=0&sd=1&thumbs=1
Материјализација кроз израду реплике представља допуну виртуелној реконструкцији изгубљеног ентеријера. За израду реплике одабран је један аџами панел из Арапског салона, а на основу фотографија оригиналног панела који се данас чува у замку Бојнице у Словачкој. Уметничка збирка Музеја у Смедереву тако је постала богатија за предмет више, који је настао у оквиру наведеног пројекта. Оригинални панели су купљени у Дамаску 1889, а датовани су у 1813–1814. годину. После смене династије Обреновић, Стари двор је 1904. године порушен, а аџами панели су продати на бечкој аукцији 1905. године заједно са осталим предметима из заоставштине династије Обреновић. Аутори реплике су конзерватори мср Снежана Мијић и Михаило Божић. Израда је трајала две године, а коришћени су традиционални материјали (дрво, креда, туткало и гипс) и рађене многобројне пробе како би се одредила што приближнија рецептура. Димензије реплике су 150 × 87 цм.
Дизајн изложбених принтова и архитектура поставке поверени су студију Blueprint, Ирени и Игору Степанчићу из Београда. Изложба је осмишљена као путујућа, панели су у дрвеним рамовима, који су слободностојећи у простору, а путања кретања има подну сигнализацију осмишљену тако да хронолошки итинерер краљевог путешествија по Блиском истоку.
Изложбом и каталогом посебну пажњу смо посветили Михаилу Рашићу, пуковнику и доцнијем генералу, ађутанту Милана Обреновића који је био у краљевој пратњи током читавог путовања. На основу књига које је објавио по повратку у Србију 1891 и 1892 године, Са Њ. В. Краљем Миланом на Истоку, свеска 1 (Цариград – Бело море – Хаџилук) и свеска 2 (Сирија – Ливан), настао је концепт изложжбене поставке у којој су коришћене фотографије и географска карта из овог значајног путописа. Рашићеве књиге, односно насловну страну, илустровао је сликар Стеван Никшић Лала, према Мардикијановој фотографији из Сирије, а која је и нама послужила као инспирација и узор за насловну страну изложбеног каталога. Обе свеске дигитализоване су у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду, док је QR код креиран захваљујући љубазности Анђелке Зечевић, истраживачице Математичког института САНУ.Дизајн изложбених принтова и архитектура поставке поверени су студију Blueprint, Ирени и Игору Степанчићу из Београда.
Аутори изложбе су уједно аутори каталога истименог назива. Ауторски текстови посвећени су односу који је краљ Милан имао према оријенталном наслеђу, Рашићевом путопису и феномену путовања у XIX веку и утицају који је оријентални grand tour имао на коначно обликовање Арапског салона у оквиру Старом двору у Београду. Каталошки део са визуелним прилозима подељен је на седам тематских целина: Милан Обреновић: од првог краља модерне Србије до грофа од Такова; Михаило Рашић, краљев ађутант и сапутник; Оријентални grand tour; Иза кулиса хаџилука; Дворска култура; Краљ Милан и Пут на Исток у књижевности; и Култура сећања. Каталог је уприличен поводом 170-годишњице рођења Милана Обреновића. Рецензенти каталога су професори Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду, др Милица Божић Маројевић и др Ненад Макуљевић. На задњој корици каталога је QR код који води ка PDF форматима Рашићевих књига. Припрема каталога за штампу поверена је архитектама Александри Радивојевић и Марку Алексићу.
NaIstok_katalog-1-11_naslovna i uvodna rec_0.29128300 1711100416.pdf
Изложба је од самог почетка изазвала значајну пажњу медија, о чему сведоче радијски, телевизијски и новински прилози и репортаже. Сем тога, ауторска вођења кроз изложбу су редовно организована викендом, а ученици смедеревских основних и средњих школа су такође посетили изложбу. Након затварања у Музеју у Смедереву, изложба је отворена у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу, у септембру је планирано гостовање у Народном музеју у Нишу и Народном музеју у Зрењанину.