ICOM SRBIJA NAGRADA 2024
Želela sam da akcenat sa realizovanog umetničkog dela prebacim na mnoštvo skica koje je ovaj umetnik požrtvovano izrađivao tokom celog života, a koje oslikavaju sam stvaralački proces, često mukotrpan i nepredvidiv. Izložba se sastoji od skica za skulpturu, mozaik i tapiseriju.
Skice za velika dela: Boško Petrović
Autorka: Dragana Garić Jovičić
MUZEJ VOJVODINE, NOVI SAD
Izložba pod nazivom “Boško Petrović – Skice za velika dela”, kustoskinje-istoričarke umetnosti Dragane Garić Jovičić, već nazivom nagoveštava da je fokus usmeren na stvaralački proces jednog od najznačajnijih kako vojvođanskih, tako i srpskih umetnika. Izložba ima tri celine – Petrovićeve skice za tapiserije, skulpture i mozaik, a deo izložbe je i dokumentarni film Filipa Markovinovića u kome o umetniku govore njegovi savremenici. Na izložbi u Muzeju Vojvodine nalazi se 125 dela Boška Petrovića, od 160 koliko ih poseduje Muzej Vojvodine. Ideja je bila da se publici pruži uvid u fascinantni stvaralački proces koji se sastojao nekad i od preko stotinu skica i varijacija iste teme. Ta posvećenost, požrtvovanost i poštenje ono su što ostavlja bez daha. Otuda je akcenat ove postavke više na procesu nastanka umetničkog dela, na tom često mukotrpnom putu, nego na samoj temi. Za većinu dela Boška Petrovića postoje skice, a pogotovo ih je puno za ostvarenja velikog formata (na primer, mozaik za Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine, čija se skica čuva u Muzeju Vojvodine, zauzima oko 60 metara kvadratnih skupštinskog zida). Postavka izložbe "Skica za velika dela" predstavlja nacrte za jednu skulpturu, jedan mozaik i jednu tapiseriju. Ta tri dela su zamišljena grandiozna, s tim što skulptura nikad nije realizovana, ali za potrebe ovog projekta publika je premijerno mogla da vidi maketu za "Spomenik ropstva", čije skice datiraju u vreme Drugog svetskog rata, od 1941. do 1945. godine. Javnost je prvi put na jednom mestu mogla da vidi ciklus od preko stotinu skica na temu revolucije, zajedno sa jednom mogućom verzijom realizovanog dela u formi monumentalne tapiserije dimenzija 3,5 x 3,5 kvadratna metra. Jedan od ciljeva ovog projekta bio je da se istakne značaj fenomena skice, kao same idejne zamisli, a ne samo realizovanog umetničkog dela,
Značaj projekta
Osim same postavke, za potrebe ove izložbe snimljen je i dokumentarni film "Sećanja na Boška Petrovića" u produkciji Muzeja Vojvodine, a režiji Filipa Markovinovića. Ovaj dokumenatarac prati sećanja umetnikove porodice, prijatelja i kolega i zajedno sa arhivskim materijalom koji nam je ustupila Radio-televizija Vojvodine predstavlja vredan materijal za neke naredne generacije istoričara umetnosti koji će gledajući dirljive ispovesti aktera jedne epohe, sigurno moći da pronađu i neke nove uglove za analizu opusa ovog umetnika, a i da osete duh generacije Boška Petrovića, koja je tih pedesetih godina prošlog veka u novodobijenim ateljeima na petrovaradinskoj Tvrđavi krenula u potragu za autentičnim izrazom "vremena obnove i izgradnje". Posebno je bio inspirativan prateći program izložbe "Boško Petrović: skice za velika dela", koji je tokom više od tri meseca 2023. godine bio mesto susreta ne samo sa autorkom izložbe, nego i sa profesionalcima iz raznih oblasti koje mogu imati dodirnih tačaka sa ovim višeslojnim projektom. Tom prilikom je otvoreno mnoštvo pitanja kako za stručnu javnost, tako i za publiku. Tako je prvo u nizu predavanja nosilo naziv "Kako nastaje tapiserija!?, koje je održala tkalja iz novosadskog "Ateljea 61", ustanove za izradu tapiserija, koju je te 1961. osnovao Boško Petrović. Predavanje na temu revolucionarne umetnosti imala je Ana Panić, koleginica istoričarka umetnosti iz Muzeja Jugoslavije, dok je stučan osvrt na tapiserije Boška Petrovića dala koleginica iz Poklon zbirke Rajka Mamuzića, Ana Rakić. Najmlađa publika muzeja imala je priliku da učestvuje i na strip radionici Sače Rakezića alijas Aleksandra Zografa koja je nosila naziv "Čemu strip!?". Novinar i publicista, Danijel Apro predstavi je zaintresovanima biciklističk trasu tokom koje je obišao 125 spomenika NOB-a na teritoriji Vojvodine i na taj način novim generacijama približio zanos "revolucionarnih posleratnih generacija" kojima je pripadao i umetnik Boško Petrović.
Za potrebe izložbe 'Boško Petrović: skice za velika dela' štampan je katalog i vodič. Katalog se sastoji od 104 stranice od kojih je se izdvajaju tri jasne celine: jedna vezana za skice za 'Spomenik ropstva' pod nazivom 'Antifašistički spomenik opomene', druga posvećena skici za monumentalni mozaik u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine, dok je treći deo posvećen tapiseriji i skicama na temu revolucije koje je izrađivao kao nacrte koji će jednog dana da se istkaju u materijalu. Katalog donosi zaključna razmatranja, rezime na srpskom i engleskom, spisak literature i katalog izloženih radova. Za potrebe izložbe štampan je i mali vodič za posetioce sa idejom da im olakša snalaženje u izložbenom prostoru koji se sastojao od tri zasebne prostorne celine. U prilogu je bilo mesta samo za PDF vodiča, dok link vodi ka sajtu Muzeja Vojvodine i teksta o izložbi na čijem dnu je PDF kataloga.
U okviru projekta 'Boško Petrović: skice za velika dela' snimljen je i dokumentarni film u produkciji Muzeja Vojvodine, a režiji Filipa Markovinovića. O slikaru, tapiseristi i mozaičaru Bošku Petroviću (1922-1982), koji je preminuo pre četiri decenije, u filmu su govorili rodbina, prijatelji i kolege, a u filmu je reditelj koristio i arhivski materijal koji nam je ustupila Radio-televizija Vojvodine. U prilogu je link za youtube kanal na kom je reditelj postavio ceo film 54:50 min. Prilažem i vizzuelni materijal koji je dizajner napravio kao poziv za društvene mreže na promociju filma koja je održana 9. marta 2023. godine u Kino sali Muzeja Vojvodine u zgradi u Dunavskoj 37.
Tekst o filmu Boška Petrovića
Javnost je o izložbi 'Skice za velika dela' bila informisana pute različitih medija – od štampe, preko radija i televizije, do informativnih sajtova i društvenih mreža. Ovde prilažem link ka video prikazu izložbe koji je snimljen za potrebe emisije o kulturi 'Arterija' koja se emituje na Radio-televiziji Vojvodine. Osim video priloga, tu je i fotografija teksta o izložbi u nedeljniku 'Novi magazin'. U prilogu je i prikaz izložbe za Rad Muzeja Vojvodine koji je pisala koleginica istoričarka umetnosti i muzejska savetnica Ljiljana Lazić.
Izložba 'Boško Petrović: skice zza velika dela' je trajala oko tri meseca i za to vreme je održan veliki broj predavanja, radionice i vođenja. Sastavni deo svake izložbe su i autorska vođenja koja su održavana svakog četvrtka. U prilogu je fotografija sa jednog od vođenja, kao i prateći program izložbe sa satnicom. Prilažem i link za članak u dnevnom listu 'Danas', kao i fotografiju teksta u nedeljniku 'Novi magazin'.
U prilogu za fotografiju prilažem vizual našeg dizajnera za autorska vođenja koja su bila svakog četvrtka tri meseca trajanja izložbe, a u odeljku za PDF prilažem spisak press clipping, tj. spisak najintresantnijih medijskih priloga i članaka o izložbi 'Skice za velika dela: Boško Petrović'.
Tokom izložbe 'Boško Petrović: skice za velika dela' kolekcija Muzeja Vojvodine je obogađena za nekoliko novih dela Boška Petrovića. Od toga su sedam ulja na platnu i jedna tapiserija koje je umetnikova ćerka poklonila Muzeju, dok smo mozaik otkupili od nje. Tako sada naša ustanova broj 160 dela ovog velikana vojvođanske umetnosti, što je važno i zbog činjenice da je on u nekadašnjem Vojvođanskom muzeju radio čitavih 12 godina, od 1953. do 1965. godine. Mozaik na kom je predstavljen dopojasni umetnikov autoportret je bio u lošem stanju, tako da smo na taj način ćerki učinili uslugu i sačuvali ovaj vredan rad od loših uslova u ateljeu. Konzervatorske intervencije je izvela konzervatorka Marija Ćuković. Prilažem fotografiju konzerviranog mozaika.
Poklon Višnje Petrović tokom izložbe
https://autonomija.info/bosko-petrovic-umetnik-koji-je-vracao-dug-revoluciji-video/
U okviru pratećeg programa izložbe održano j predavanje na temu 'Kako nastaje tapiserija!?'. O samom procesu nastanka jedne tapiserije velikog formata kakva se mogla videti i na ovoj izložbi pričala je Mirjana Dobanovački, majstorica umetničkog tkanja, koja više od dve decenije neumorno radi u 'Ateljeu 61', specijalizovanoj ustanovi za izradu tapiserija. 'Atelje 61' je osnovao Boško Petrović te daleke 1961. i od tada do danas u kontinuitetu vešte ruke tkalja po nacrtima umetnika proizvode ove jedinstvene komade primenjene umetnosti. Ovo predavanje je inspirtisalo koleginicu iz Pedagoške službe Muzeja Vojvodine, koja je osmislila radionicu za publiku pod nazivom 'Mala škola tkanja'. U prilogu je link i ka video o toj radionici.
https://www.kanal9tv.com/mala-skola-tapiserije-u-muzeju-vojvodine/
Koleginica Ana Panic, istoričarka umetnosti iz beogradskoj Muzeja istorije Jugoslavije, je u okviru pratećeg programa izložbe održala predavanje 'Revolucionarna umetnost'. Ovde prilažem fotografiju sa događaja i link za najavu istog.
Predavanje Ane Panić (MJ) u Muzeju Vojvodine
http://www.nshronika.rs/kultura/predavanje-revolucionarna-umetnost-u-muzeju-vojvodine/
_0_76441500%201711445568.jpg)
U sklopu pratećeg programa izložbe 'Skice za velika dela' održana je i strip radionica 'Čemu skica!?' Radionicu je vodio poznati strip crtač Saša Rakezić alijas Aleksandar Zograf. Kroz priču o sopstvenom koncipiranju strip storija, autor je pozvao zaintresovane da se i sami oprobaju u kreiranju strip tabli. U prilogu je fotografija sa događaja, kao i link koji je najava za radionicu u medijima.
https://autonomija.info/strip-radionica-cemu-skica-aleksandra-zografa-u-muzeju-vojvodine/
U okviru pratećeg programa izložbe predavanje je održao novinar i pisac Danijel Apro. On je publici predstavio sopstvenu biciklističku turu po vojvođanskim mestima u okviru koje je za nekoliko dana obišao preko stotinu spomenika NOB-a i na svakom ostavio papirni crveni karanfil. To je bio njegov lični podvig i dug revoluciji kako je osećao, a verujem da bi i Boško Petrović na taj čin bio ponosan. Petrović je nekadašnjem Muzeju socijalističke revolucije Vojvodine poklonio 106 skica na temu revolucije, a Danijel Apro je za 14 dana, tokom aprila i maja 2021. godine, odvezao 1035 kilometara i obišao 106 antifašističkih spomenika. U prilogu je link za tekst o ovoj nesvakidašnjoj biciklističkoj turi, kao i fotografiju sa događaja.
Predavanje Danijela Aproa u MV
https://autonomija.info/danijel-apro-borba-protiv-fasizma-je-borba-protiv-ropstva/