top of page
Naslovna AS_0.80047200 1708615564.jpeg

Александра Савић

Музејска саветница

ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ

Др Александра Савић, биолог, музејски саветник у Природњачком музеју, током две деценије била је задужена за комуникацију, промоцију природњачких и културних добара из делатности Музеја и едукативне програме. Успешно је реализовала десетине медијских кампања, што је позиционирало Музеј као препознатљиву установу. До децембра 2023. је била на позицији руководиоца Одељења за едукацију и комуникацију. Била је говорник на TEDex конференцији на тему музеја. Oснивач је Збирке воћа, у оквиру које проучава аутохтоне сорте воћа Србије. Добитник је неколико струковних признања, и награде „Успешне и креативне даме Србије“. Њена ауторска изложба “Старо и нестало воће Србије” је за 10 година имала око 50 гостовања у Србији, са преко 60 000 посета. Члан је три удружења, а у више наврата је била део комисија за доделу годишњих награда. Током 2023. остварила је значајне резултате. У коауторству са др Снежаном Јарић, научним саветником ИБИСС-а, реализовала је изложбу „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ на којој је представљена медицина средњег века у Србији, и један од најзначајнијих средњовековних рукописа „Хиландарски медицински кодекс“. Коауторски је објавила истоимену монографију и реализовани су пратећи програми. Јуна 2023. одбранила је докторску дисертацију на Биолошком факултету у Београду. Додатно је остварила гостовање две ауторске изложбе: „Старо и нестало воће Србије“ у оквиру програма „Чачак – град културе“ и „Кафа, узбудљива прича о добром укусу“ у Народном музеју Аранђеловац. Током 2023. била је учесник два биолошка скупа (Крагујевац, Пирот), објавила је четири стручна рада, и одржала два тематска предавања, уз учешће на округлом столу „Живот у српским средњовековним земљама“ – Јефимијини дани у Трстенику. Била је ментор два хабилитациона рада, за звање кустоса и музејског саветника. Током године обављала је редовне ПР и комуникационе послове Музеја са преко 550 медијских објава. Сарађивала је са бројним појединцима и институцијама, са фокусом на очување агробиодиверзитета Србије.

XMK 1_0.84175100 1708615565.jpg

Коауторке изложбе „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“, др Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја и др Снежана Јарић, научни саветник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (ИБИСС) у пероду јануар – јун 2023. у Галерији Природњачког музеја представиле су јавности један од најзначајнијих рукописа српске средњовековне медицине „Хиландарски медицински кодекс“, од значаја за историју српске медицине, фармације и ботанике. Изложба приказује историју медицине средњег века Србије, а сведочи о пракси лечења људи природним лековитим средствима. Изложба је организована у сарадњи са: ИБИСС-ом, Музејом Рас, Манастиром Бања (Прибојска Бања) Српске православне епархије Милешева, Народном библиотеком Србије, Библиотеком Матице српске, Хемијским факултетом у Београду и Народним музејом Кикинда, уз одобрење манастира Хиландар. Пријатељ изложбе је Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“, а спонзор компанија „Тревис“. Изложба је имала око 9500 посетилаца, организовано је 109 стручних вођења за 4800 посетилаца, и броји 63 медијска прилога.

Постер: Хиландарски Кодекс

https://nhmbeo.rs/izlozba-hilandarski-medicinski-kodeks-i-srpska-srednjovekovna-medicina/

https://nhmbeo.rs/otvorena-izlozba-hilandarski-medicinski-kodeks-i-srpska-srednjovekovna-medicina/

https://galerijeimuzeji.rs/hilandarski-medicinski-kodeks-i-srpska-srednjovekovna-medicina/

https://serbjph.batut.org.rs/resources/broj611.pdf

https://institutjosifpancic.rs/sr-cyr/novosti/aktuelnosti/izlozba-hilandarski-medicinski-kodex-i-srpska-srednjovekovna-medicina

https://www.politika.rs/scc/clanak/533967/Hilandarski-medicinski-kodeks-i-srpska-srednjovekovna-medicina

https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5172329/hilandarski-medicinski-kodeks-i-srpska-srednjovekovna-medicina.html

https://www.danas.rs/kultura/status-lekara-i-apotekara-bio-je-izjednacen-sa-polozajem-vlastele/

2 Rukopis XMK a_0.66217200 1708615567.jpg

На изложби „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ представљена је научна медицина, прве српске болнице (Хиландар, Студеница), манастирска, дворска и градска медицина у српским земљама. Куриозитет изложбе су средњовековни медицински експонати (хируршки нож, сврдло за вађење метака, пинцете, скалпели) из археолошког налазишта болнице манастира Мажићи из доба краља Милутина. „Хиландарски медицински кодекс” (15–16. век), је најкомплетнији пример збирке средњовековних медицинских рукописа. Откривен је 1952. године у ризници манастира Хиландар. и заведен је под бројем 517. То је јединствени зборник сачуваних медицинских и фармаколошких превода из средњовековне праксе Салерно-Монпеље школe, написан старосрпском рецензијом, ћириличним писмом. Садржи списе који се могу сматрати медицинским монографијама (из интерне медицине, о инфективним болестима, фармаколошки и токсиколошки списи, спис из педијатрије и хирургије). Изложено је фототипско издање у дигиталном и штампаном облику. Изложба је употпуњена наменски компонованом музиком и ексклузивним фотографијама природе Свете Горе, аутора Александра Марковића.

Медицински инструменти средњег века

https://www.youtube.com/watch?v=K23-iXQy3fc

https://www.youtube.com/watch?v=ypV8TV3hDuw

https://naukaikultura.com/kako-su-na-hilandaru-lecili-u-srednjem-veku-nema-ni-vradzbina-ni-sismisa-ovo-je-prava-medicina/

3_0.85939700 1708615567.jpg

Као засебна целина изложбе представљен је Фармаколошки спис, који описује израду простих и сложених лекова биљног, животињског и минералног порекла. Представљено је око 90 врста биљака, и то у природном облику (као башта), у хербаризованом облику, и у форми ботаничких илустрација аутора Боре Милићевића, ликовног техничара. Многе од тих биљака се и данас користе као лековите (камилица, мајчина душица, нана, алоја, пелин, коприва, рицинус, шипурак, жалфија, босиљак); као зачин (бибер, цимет, анис, шафран, ловор, капар), а многе се користе и у исхрани (маслина, нар, грожђе, урма, бадем, орах, дуња, шљива, јабука, крушка, бундева, бели лук). Део изложбе је посвећен и лековима животињског (домаћа кокош, дивља гуска, дабар, змија, рог јелена и др.) и минералог порекла (антимон, злато, арменска глина, бакар, жива, олово, цеђ, магнетит, шалитра, сумпор) а изложени су примерци из збирки Природњачког музеја и Хемијског факултета у Београду.

Изложба ХМК фотографије

4 XMK_0.04637700 1708615568.jpg

Изложбу „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ прати истоимена монографска публикација ауторки изложбе. Публикација је објављена ћириличним писмом у колору, на 132 стране, у издању Природњачког музеја. Обогаћена је изузетним ботаничким илустрацијама деведесет биљних врста које су представљене у Фармаколошком спису Кодекса, а које су коришћене у лековите сврхе у средњем веку. Аутор илустрација је Бора Милићевић, ликовни техничар Природњачког музеја. Публикација је додатно обогаћена ексклузивним ауторским фотографијама оригиналног рукописа „Хиландарски медицински кодекс“ и манастира Хиландар, као и наменски компоноване синомузике, употпуњене оригиналним звуцима природе Свете Горе, аутора Александра Марковића. Музика је путем QR кода на корицама књиге доступна читаоцима. Одржана је и радионица „Приручник за мале лекаре“ у оквиру које су деца имала прилику да се упознају са традиционалном употребом биљака као лека и начинима њихове екстракције.

Илустрације лековитих биљака

5_0.06945100 1708615567.jpg

У организацији Народног музеја Чачак 27. маја 2023. отворена је изложба „Старо и нестало воће Србије“, аутора Александре Савић, музејског саветника и аутора цртежа Боре Милићевића, ликовног техничара. Изложба је постављена на отвореном, у дворишту Института за воћарство Чачак, а целодневни програм је организован у оквиру мaнифестације "Чачанска родна", Чачак - престоница културе Србије 2023, и састојао се од низа радионица за децу, предавања и мини изложбе аутохтоних семена. Централни догађај је био посвећен традиционалном пићу – врхунској ракији од шљиве, дегустацији и додели награда најбољим произвођачима шљивовице у Србији. Овом приликом је Александра Савић одржала стручно предавање на тему старих сорти воћа Србије. Програм је реализован у сарадњи са Институтом за воћарство Чачак и Народним музејом Чачак, на чију иницијативу је печење ракије у Србији уписано на УНЕСКО листу нематријалног културног наслеђа, као део традиционалне баштине. Изложбу је видело преко 500 учесника манифестације „Чачанска родна“.

Чачак

https://nhmbeo.rs/izlozba-staro-i-nestalo-voce-srbije-u-institutu-za-vocarstvo-cacak/

https://www.caglas.rs/smotra-najboljih-srpskih-sljivovica/

https://www.b92.net/lokal/cacak/kultura-cacak-prestonica-kulture-i-sljivovice-2345106

347105842_1308306106559782_4143808676152900101_n_0.56424300 1708615566.jpg

Изложбa „Кафа, узбудљива прича о добром укусу“, аутора Александре Савић отворена је 16. маја 2023. године у Народном музеју Аранђеловац. Организација свечаног отварања је била употпуњена пригодним целовечерњим догађајем, са дегустацијом посебних сорти еспресо кафе које је припремао професионални бариста Бојан Поповић. Кафа је представљена са више аспеката: биолошког, хемијског, медицинског, културолошког, историјског, етнолошког и као посебан феномен дружења препознатљив у свим сферама живота. Изложба је комплексан начин обрадила феномен напитка кафе и наишла је на добар пријем код публике и медија. У простору изложбе 18. маја 2023. одржана је и свечана додела годишњих награда „Михаило Валтровић“ Музејског друштва Србије. У Народном музеју Аранђеловац изложба је била отворена до 27. јуна 2023, са посетом око 1200 посетилаца, а ово гостовање је девето по реду у музејима широм Србије.

Изложба "Кафа", Аранђеловац

https://nhmbeo.rs/gostovanje-prirodnjackog-muzeja-u-arandjelovcu/

https://www.politika.rs/sr/clanak/557562/Izlozba-posvecena-kafi-u-arandelovackom-muzeju

7_0.07896800 1708615567.jpg

Александра Савић је 13. јуна 2023. одбранила докторску дисертацију на Биолошком факултету у Београду, на Катедри за морфологију и систематику биљака, модул Експериментална и примењена ботаника, на тему „Етноботаничка истраживања сорти крушке (Pyrus communis L.) централне и југозападне Србије и биолошка активност екстраката плодова“, под менторством проф. др Петра Марина. Циљ дисертације је утврђивање диверзитета аутохтоних сорти крушака на подручју централне и југозападне Србије, етноботаничко истраживање, хемијска анализа метанолних екстраката плода и делова плода одабраних сорти и утврђивање њихове биолошке активности (антиоксидативне, антинеуродегенеративне, антидијабетичне и цитотоксичне). Добијени резултати указују на изузетан значај очувања генофонда аутохтоних сорти крушака на подручју Србије in situ, ради њиховог интензивнијег коришћења у исхрани, за лековите сврхе, као и у будућим оплемењивањима. Посебан фокус је на детаљнијем испитивању биолошких активности плода и других делова биљке у циљу проналажења биолошки активних једињења природног порекла и њихове потенцијалне употребе у медицинске и фармаколошке сврхе.

8_0.17992600 1708615567.jpg

Остварено је учешће у два биолошка научна скупа током 2023. Национална конференција „Прва Конференција Српског биолошког друштва ‘Стеван Јаковљевић’ Крагујевац“, под покровитељством Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије одржана је 20 - 22.09.2023. у Крагујевцу. Циљ конференције је окупљање академске заједнице из области биолошких наука и размена научних искустава. У оквиру секције Фитохемија и етноботаника објављен је апстракт „Антиоксидативна, антидијабетична и цитотоксична активност екстраката плодова крушака из Србије“ Мариана Оалђе Павловић, Ана Алимпић Арадски, Милена Милутиновић, Александра Савић, Смиљана Јанковић, Петар Марин, Соња Дулетић-Лаушевић†, у сарадњи Биолошког факултета са Институтом за биологију и екологију, ПМФ Крагујевац и Природњачким музејом. На другом Саветовању о лековитом и самониклом јестивом биљу 22 – 24. септембра 2023. у Пироту приказана је постер презентација „Традиционална употреба крушке (Pyrus communis L.) у Шумадији, рудничко-таковском крају (Србија) –Александра Савић, Природњачки музеј и Снежана Јарић, ИБИСС. Објављен је Зборник резимеа „Етноботаника“ са истоименим радом.

Етноботаника, Зборник резимеа

https://futura.edu.rs/prva-konferencija-drustva-stevan-jakovljevic/

9_0.70320600 1708615566.jpg

Тридесетшеста по реду културно-духовна манифестација Јефимијини дани одржана је у Трстенику јуна 2023. године, у организацији Народног универзитета Трстеник, са циљем да промовише историјско, културно и духовно наслеђе личности и дела две значајне жене српског средњег века: књегиње Милице и монахиње Јефимије, уз промоцију савременог књижевног, уметничког и научног стваралаштва. У оквиру манифестације 16. јуна 2023. одржан је округли сто „Живот у српским средњовековним земљама“, на којем су музеалци Србије дали значајан допринос обрађујући теме: Живот у Руднику у позном средњем веку, Жупа Расина и њене границе, Положај жене у средњовековној Србији и Просвета и образовање у средњем веку. Александра Савић је наступила са темом „Медицина средњег века у Србији и Хиландарски медицински кодекс“ представљајући средњовековну медицинску праксу лечења људи, као и један од најзначајнијих докумената српске средњовековне медицине „Хиландарски медицински кодекс“. Манифестацију прати годишњак „Љубостињска приношења“ (у припреми), у којем ће бити објављена саопштења са скупа.

Јефимијини дани, програм

https://www.youtube.com/watch?app=desktop&v=z-NP0fuPQQ4

https://www.rtvtrstenik.rs/2023/06/13/pocinju-jefimijini-dani/

https://www.listpobeda.rs/vest.php?id=4600&ktg=5

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1248808/veceras-pocinju-jefimijini-dani-koncert-brace-teofilovic-pesnici-manastiru-ljubostinja

10 Obrenovici_0.87723300 1708615565.jpg

Седми том капиталне едиције „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије, Европе и света“ у издању Музеја рудничко-таковског краја, изашао je из штампе 2023. Репрезентативно музејско издање садржи значајна документа, приказе и артефакте везане за чланове чувене српске династије, а целокупна едиција започета 2010. представља значајно историографско и музеолошко штиво. Седми том на 360 страна приказује необјављене аспекте из живота чланова династије. Путем рада „Допринос проучавању природе Србије и аквизиције Природњачког музеја из периода династије Обреновић“, аутора др Уроша Бузуровића, Александре Савић и др Милана Пауновића, приказан је зачетак биолошких наука у Србији у периоду династије Обреновић, посредно везан за историју Природњачког музеја. Представљено је истраживање Јосифа Панчића и откриће балканских рамонди (Наталијина и српска рамонда), затим експонат препарираног медведа одстрељеног 1885. на Јастерпцу, проглашен 1979. године културним добром од изузетног значаја за Републику Србију, а приказана је и веза Обреновића и ловства у Србији.

https://www.gmpress.co.rs/muzej-izdao-sedmu-knjigu-o-obrenovicima/

https://www.muzejgm.org/predstavljanje-sedmog-toma-edicije-obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-srbije-i-evrope-u-muzeju-u-smederevu/

https://www.podunavlje.info/dir/2024/01/25/predstavljen-sedmi-tom-obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama/

https://www.muzejgm.org/predstavljanje-sedmog-toma-edicije-obrenovici-u-muzejskim-i-drugim-zbirkama-srbije-i-evrope-u-muzeju-u-smederevu/

bottom of page