ICOM SRBIJA NAGRADA 2024
Čuvari inovacija: 100 godina od prvog srpskog patenta
Dušan Petrović
Saša Šepec
Muzej nauke i tehnike Beograd
Godine 1920. osnovan je Patentni zavod Kraljevine SHS. Izložba je planirana za termin obeležavanja 100 godina od prvog srpskog patenta. Koncept izložbe bio je da se modelima i maketama napravljenim na osnovu izabranih patentnih prijava u Srbiji u prvih par godina rada Zavoda, predstavi izumiteljski dar i snalažljivost naših ljudi u međuratnom periodu, kao i raznovrsnost tehničkih polja koje patenti pokrivaju. To je period kada u Srbiji tek počinje industrijalizacija, uglavnom pokretana stranim kapitalom. Namera je bila da se prikažu patenti običnih građana, amatera ali i stručnjaka, zanatlija i naučnika, najčešće inspirisanih svakodnevnim problemima ili poslovnim izazovima. Centralni eksponat izložbe je patent „Stroj za pečenje rakije“, prvi registrovani patent u tadašnjoj Upravi za zaštitu industrijske svojine. S obzirom na tradiciju pečenja rakije koja je duboko utkana u našu kulturu, izložba ima i nacionalni karakter, pogotovo ako se uzme u obzir da je 2022. godine sam proces pečenja rakije ušao na UNESCO-vu listu nematerijalne baštine. Na izložbi je predstavljeno 22 modela/maketa izrađenih po izabranim patentnim spisima i 6 realizovanih patenata koji se nalaze u fondu MNT. Prateći segment izložbe prikazuje realizovana patentna rešenja koja se čuvaju u fondu Muzeja nauke i tehnike. U pitanju su patenti naših poznatih naučnika, inženjera i inovatora kao što su Mihailo Petrović Alas, Vladimir Stanojević ili Miomir Vukobratović. Uvodni deo izložbe posvećen je istorijatu Uprave za zaštitu industrijske svojine današnjem Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije, kao i karakterističnim mislima velikih izumitelja i naučnika posvećenim patentiranju. Ciljevi: 1. Istraživanje i interpretacija intelektualnog nasleđa u domenu nauke i tehnike. 2. Testiranje mogućnosti i dometa realizacije maketa i modela kao eksponata. 3. Ispitivanje forme i sadržaja proširenih legendi uz eksponate. 4. Preispitivanje ’malih’ doprinosa i ’neuspeha’ u domenu izumevanja. 5. Doprinos tumačenju istorije razvoja nauke, tehnike i industrije u Srbiji i Jugoslaviji u međuratnom periodu. 6. Komunikacija manje poznate i nepoznate istorije izumevanja i patentiranja u Srbiji.
Iako se krećemo u domenu tehnike i tehnologije, koja je tokom proteklog veka doživela zastrašujući razvoj, izumiteljska aktivnost naših predaka omogućava nam da se s njom poistovetimo, ukoliko se susretnemo sa materijalizovanim oblicima njihovih ideja. „Patent-olovka + patent-zatvarač = patent-izložba“
Povezujući sadržajne predloške – patentne prijave iz prve godine rada Zavoda – sa zahtevima savremene izrade, kombinujući originalne i savremene materijale, kao i koristeći savremene tehnologije, poput 3D štampe, izložba je otvorila ispitivanje novih kustoskih i izlagačkih praksi. Umesto imitiranja autentičnosti, makete i modeli trebali su da pruže uvid u izumiteljsku ideju, koja je, iako faktički stara 100 godina, istovremeno i beznadežno staromodna, i sasvim savremena u svojoj nameri da donese tehničko unapređenje. Birajući da predstave izume nepoznatih ljudi, autori su se kritički distancirali od preovlađujućeg istorijskog gledišta, da je važno pamtiti samo ono veliko i prevratničko: ovakav pogled zaklanja bogatstvo i raznolikost svakodnevnog života, u kome se posetilac izložbe najbolje prepoznaje. Na taj način, ova izložba je prilog istraživanju kulture sećanja. Saradnja dve republičke ustanove, koje su, iako iz različitih privrednih domena – jedna iz kulture, a druga iz nauke i ekonomije – prepoznale jedinstven interes u, najšire shvaćenoj, zaštiti nasleđa. Zaštita patentnih, autorskih i, najšire, intelektualnih prava ima veze sa muzejskom zaštitom kulturnih dobara, utoliko što obe čine pretpostavke modernog građanskog društva.
Aktivnosti
Pripremne aktivnosti. Istraživanje i saradnja sa Zavodom za intelektualnu svojinu, prikupljanje potrebnog materijala za izradu eksponata i kataloga izložbe, njegova analiza i sistematizacija. Istraživački rad u pronalaženju dostupnih biografskih podataka za pojedine inovatore. Izbor saradnika, koji svojom svestranošću može da odgovori izazovu i realizuje sve makete/modele. Saradnik na izradi svih ovih modela i maketa je bio profesor sa Beogradske politehnike Dr Dejan Vračarević. Kao multidisciplinarna i tehnički svestrana ličnost pokazao se kao pravi izbor za rešavanje ovog kompleksnog zadatka. Dizajner, inženjer i sam inovator, svakom patentu je prišao sa maksimalnom posvećenošću, ponekad i sa više razrađenih rešenja od kojih smo birali najbolje.
U sklopu saradnje sa Zavodom za intelektualnu svojinu Muzej nauke i tehnike je digitalizovao Glasnik Uprave za zaštitu industrijske svojine broj 3 od 1.3.1921. godine, čiji original je izložen na ulazu u izložbu, a koji sadrži veoma vredne podatke o privrednoj aktivnosti u tadašnjoj Kraljevini i u Srbiji. Predložena je i restauracija koju bi se obavila u ustanovi nadležnoj za konzervaciju i restauraciju papira. Time je kroz pripremu izložbe pokrenut i proces zaštite značajne arhivske građe iz domena nauke i tehnike.
Izbor patentnih prijava koje će biti realizovane i prikazane na izložbi podrazumevao je analizu prvih 1000 upisanih patenata na osnovu sledećih, prethodno analiziranih, kriterijuma:
• Da su autori pojedinci ili mala preduzeća sa prostora Kraljevine SHS, a ne strane kompanije;
• Da su podneti u prvih par godina rada Zavoda;
• Da, uzeto zajedno, pripadaju različitim tehničkim oblastima;
• Da je moguće napraviti relativno veran fizički model, na kome je vidljivo u čemu se sastoji inovacija;
• Da su atraktivni za publiku.
Definisanje tehnika izrade maketa i modela: rešeno je da se primene kombinovane moderne i tradicionalne tehnike izrade. Primenjene su 3D štampa, zanatski postupci, klasično modelovanje i dorada gotovog proizvoda (kazan je nabavljen kao gotov zanatsko-industrijski proizvod jer je samo ilustracija prvog patenta). Većina patentnih rešenja nema priložene podatke o tačnim dimenzijama, pa se do izabranih dimenzija dolazilo na osnovu poređenja sa srodnim predmetima u upotrebi. Radi boljeg sagledavanja pojedine makete su rađene u uvećanoj razmeri 1:3.
Interaktivnost: Prilikom izbora patenata za izradu maketa i modela vodilo se računa da određeni broj bude interaktivan i na taj način smo involvirali publiku da i sama aktivno učestvuje a da ne bude samo puki posmatrač. Realizovana je ideja slogovnog sistema štamparskog sloga i modela sklopive koverte za pisma bez lepka. Na ovaj način pobudili smo znatiželju, naročito mlađe, publike da sama nađe rešenje na osnovu ponuđenog tehničkog crteža ili da proveri tačnost ideje da dvoslovni slog ubrzava proces ručnog slovoslaganja.
Dizajn postavke. Odlučeno je da se predmeti izlože klasično, što je i u okviru budžeta bilo najprihvatljivije; centralnim prostorom dominiraju ’velosipedska kola’, kao najmonumentalniji predmet, odnosno ’Kazan za pečenje rakije’, kao najznačajniji, prvi registrovani patent. Legende uz predmete su proširene, nudeći zanimljive priče, o izumiteljima, ili o samim izumima, uz obaveznu grafičku skicu predmeta iz originalne patentne prijave; izložene su i nedoumice, oko svrha, ili namera tih izumitelja, ili upotrebljivosti tih predmeta – sve sa ciljem, da se posetioci navedu da razmišljaju kritički, ali i istorijski, pa i futuristički.
Izrada kataloga izložbe. Katalog se sastoji iz sledećih poglavlja:
• Mala istorija patentiranja. Pregled istorije Zavoda za intelektualnu svojinu, od osnivanja do danas; osnovni elementi i procedure za prijavu patenta.
• Patenti u muzeju. Autorski tekst o fenomenu patentiranja, kao i o njegovom značaju za Muzej nauke i tehnike. Epizode iz istorije patentiranja, čuveni patentni sporovi, da li i kako patenti mogu biti deo kulturne baštine.
• Iz ugla dizajnera. Reč dizajnera, koji je napravio sve makete i modele.
• Katalog izložbe. Eksponati i legende.
Medijska prezentacija. Izložba „Čuvari inovacija – 100 godina od prvog srpskog patenta“ je pobudila vidnu pažnju u javnosti tako da je autorski tim imao veliki broj direktnih uključenja, snimljenih priloga i prikaza same izložbe u različitim medijima. Priča o kazanu kao našem prvom registrovanom patentu ima tu dozu zanimljivog i posebnog s obzirom na već pomenuti kulturni značaj ove aktivnosti, kao i velike bliskosti sa iskustvima posetilaca. Dodatno je bilo zanimljivo objasniti šta znači preneseni patent koji je upisan pod brojem jedan u našem Zavodu. Svaki eksponat ima svoju priču, koja evocira određena iskustva i znanja. Prezentovane su i osnovne ideje i motivi za pravljenje ove izložbe.
Organizacija predavanja za stručnu i opštu publiku. Predavanja su priredili profesor Vračarević, koji je govorio o problemima i izazovima sa kojima se suočio prilikom pripremnih radova i tehničkog rešavanja izrade maketa i modela. Nedostatak tehničkih crteža, dimenzija, materijala i tehnika izrade umnogome je otežavalo ovaj proces jer je jedan od zahteva bila i fizička sličnost sa patentima. Tokom predavanja osvrnuo se i na različite tehnike izrade. Predavanje „Savremeni trendovi patentiranja kod nas i u svetu“ održala je Daniela Zlatić Šutić, dok je na temu „Strategija patentiranja Nikole Tesle“ govorila Snežana Šarboh, obe stručnjaci i saradnici iz Zavoda za intelektualnu svojinu.
Stručna i popularna vođenja kroz izložbu. Vođenja su obavljali autori izložbe sa akcentima na samu podelu postavke, istorijski pregled nastanka i razvoja Uprave za zaštitu industrijske svojine, deo sa maketama i modelima sa posebnim akcentom na prvi registrovani i prvi odobreni patent naše Uprave i završni deo sa realizovanim patentima iz fonda Muzeja nauke i tehnike.