ICOM SRBIJA NAGRADA 2024
Миленијуми жупског трајања: презентација резултата конзервације предмета и новијих истраживања Жупе (локалитети Витково, Јабланица-Плеш и Козник)
Весна Рогић / Марија Марић / Адам Црнобрња / Дејан Булић
Завичајни музеј Жупе Александровац
Миленијуми жупског трајања - нове странице прошлости Жупе и активно укључивање заједнице
Као завршни део пројекта" Конзервација предмета из поставке Завичајног музеја Жупе" финансираног од стране Министарство културе, у фебруару 2024. године одржана је презентација резултата конзервације предмета и археолошких истраживања који су у 2022. години спроведени на територији александровачке Жупе. Наиме, у току те године обављена су изузетно значајна истраживања која су открила драгоцене нове податке о животу на овим просторима у распону од преко 6 миленијума. Акценат је, стога, кроз конзервиране и реконструисане археолошке предмете који су постали део сталне поставке Завичајног музеја Жупе, стављен на трајање. Након открића изузетне неолитске фигурине Вите на локалитету Витково, отпочела је реконструкција и трансформација Завичајног музеја Жупе у установу која је, сем заштите и обезбеђивања услова за адекватно чување предмета из својих збирки, усмерена и на активно прикупљање нових сазнања која се тичу живота на простору Жупе у прошлости, за шта раније није било реалних могућности. У том смислу је 2022. година била изузетно значајна, будући да су обављана истраживања на праисторијском – неолитском, античком и средњевековном локалитету, сваки са сопственом сложеном проблематиком, али и потенцијалом за давање одговора на питања трајања на овим просторима. Основни циљ археологије, али и свих наука о прошлости, јесте стицање сазнања о животу људи у прошлости – њиховој свакодневици, исхрани, технологији, економији, идеолошком систему. Управо због тога је нарочита пажња посвећена свакодневном животу становника праисторијског Виткова, античке Јабланице и Козника који је трајао кроз векове, кроз презентацију резултата истраживања и конзервацију предмета. Када су своја сазнања уобличили и посложили, истраживачи из неких од наших најеминентнијих институција су их Жупљанима пренели непосредно и живо, изазивајући опипљив осећај поноса на сопствено наслеђе. Оваквим приступом музејски публика – људи који баштине наслеђе нису остављени по страни на путу доласка до нових увида о прошлости овог краја, већ су на најнепосреднији могући начин укључени у активни процес сазнавања.
Резултати истраживања четири различита пројекта који су спроведени током 2022. и 2023. године су, захваљујући спонтаној идеји, презентовани током једне вечери, укључујући локалну заједницу у сазнајни процес сасвим непосредно. Мештани који су учестововали у ископавањима као физички радници дошли су, заједно са својим рођацима и пријатељима, да чују тумачење делова слагалица прошлости које су сами проналазили. Неолитски локалитет Витково познат је од шездесетих година прошлог века и захваљујући, пре свега, маркантним налазима фигурина, представља већ установљено идентитетско упориште људи са ових простора и извор завичајног и националног поноса. Истраживачка кампања у 2022. години спроведена је, због специфичне имовинско-правне проблематике локалитета, први пут на нешто већој површини, и то од стране кровне државне музејске институције, доносећи нове податке о простирању локалитета и економским активностима становништва. Након неколико деценија хијатуса, законску заштиту неког локалитета на територији александровачке општине ужива од 2023. године антички локалитет Јабланица у Плешу. Ради се о остацима античког купатила, само једном од низа грађевина на простору villae rustica-e. Истраживање ове грађевине омогућило је ауторки да установи постојање комплексног система спреге експолатације и обраде руде, пољопривредне активности и војске на овом подручју у античком периоду, што су у потпуности нове странице жупске прошлости. Иако веома видљив, стално посећиван и вољени замак Козник, захваљујући примени савремених лидар снимања, пружио је истраживачима сасвим нове податке о величини и простирању фортификованог простора. Предмети пронађени приликом свих ових истраживања сабрали су се у лабораторији више конзерваторке Весне Рогић, која им је удахнула нови живот и омогућила да конзервирани и консолидовани, сведоче о трајању на простору александровачке Жупе као део поставке Завичајног музеја Жупе. Директно учешће мештана, као и презентација налаза у реалном времену, оснажили су осећај поноса и повезаности са завичајем. Допринос заједнице чини пројекат примером одрживог културног развоја, спајајући науку, културу и друштво у јединствени процес трајног учења.
Активности
Истраживачке кампање на неолитском локалитету Витково у истоименом жупском селу спроведене су у сарадњи Народног музеја Србије и Завичајног музеја Жупе током 2021. и 2022. године. Поред веома великог броја покретног материјала, целовитих керамичких посуда и алатки, пронађена је и минијатурна фигурина са црвеним чизмицама названа Дороти. Добијени су нови подаци о простирању локалитета, економским активностима заједнице, симболичким аспектима и хронолошком опредељењу. На фотографији је један радни дан - руководилац истраживања др Адам Црнобрња спроводи консултације са колегама и сарадницима пре отпочињања радова.
Готово деценијска истраживања античког локалитета Јабланица у Плешу крунисана су 2023. године проглашењем за непокретно културно добро - археолошки локалитет, стављајући налазиште под законску заштиту. Истраживачица др Марија Марић, некадашњи археолог Завода за заштиту споменика културе у Краљеву, а сада професорка Филозофског факултета у Новом Саду, установила је постојање комплексног система спреге експолатације и обраде руде, пољопривредне активности и војске на овом подручју у античком периоду. Налаз римског купатила на Гочу, уз остале античке локалитете са овог простора који су откривени у последњих десет година, знатно су променили досадашњу слику о дарданском рударском домену. Пре свега ови налази померају северну границу метала Дарданије све до Западне Мораве и допуњују досадашња сазнања о империјалној организацији овог простора у касној антици. Истражена грађевина је у претходној години конзервирана, тако да је доступна јавности.
Водоснабдевање је често велики проблем за утврђења на изолованим узвишењима. Тврђава Козник имала је јединствени систем филтер бунара и цистерне, који је истражен и документован у 2022. години. Том приликом пронађен је, између осталог, изузетно редак налаз кожне обуће из 16. века - најстарије на нашим просторима. Захваљујући напорима конзерватора, овако изузетан налаз сада је део сталне поставке Завичајног музеја Жупе.
Виша конзерваторка Весна Рогић, део тима Народног музеја Србије и дугогодишњи сарадник Завичајног музеја Жупе, извела је још једном своју магију на новопронађеним предметима са сва три локалитета и омогућила им да, у новом руху, консолидовани и заштићени, као део поставке Завичајног музеја испричају своју причу посетиоцима. Овим је наставила своју праксу презентације свог радног и креативног процеса широј, веома заинтересованој публици, којој су подаци о начинима и принципима конзервације били веома драгоцени.
Виша конзерваторка Весна Рогић, руководилац пројекта "Конзервација предмета из сталне поставке Завичајног музеја Жупе" ради на реконструкције средњевековне посуде пронађене на локалитету Козник.
Промотивни постер догађаја инспирисан је фотографијом деце на улици александровачке чаршије почетком 20. века. Сматрали смо да добро подвлачи концепт трајања.
Локални медији, међу којима се нарочито истичу Информативна служба Дома културе Александровац и Независне новине Расинског округа, незаобилазни су партнери и драгоцени сарадници у промоцији културног наслеђа Жупе и подршка догађајима које организује Завичајни музеј Жупе.
Вршилац дужности директора Завичајног музеја Жупе, мастер историчар Аца Терзић обратио се окупљенима и свесрдно захвалио истраживачима на сарадњи и труду који улажу у очување и промоцију културног наслеђа Жупе, уз напомену да ће Завичајни музеј Жупе наставити да чини значајне напоре у реализацији поменутих пројеката.
Публика заинтересовано прати излагање др Марије Марић.
Пројекти Завичајног музеја Жупе већ деценијама се спроводе уз пуну подршку Министарства културе Републике Србије. Након потпуне реконструкције и реорганизације Музеја која је завршена у 2022. години, Музеј са појачаним капацитетима стратешки ради на проучавању, валоризацији, презерва цији и промоцији жупског културног блага.