ICOM SRBIJA NAGRADA 2024
Намере и наговештаји - Прошлост илустрована ликовним радовима на папиру из Уметничке збирке НМСП
Биљана Живковић
Народни музеј у Смедеревској Паланци
Већа спонтаност или интимнији однос према делу у настанку или предмету представљања, чини се да одређује карактер папирних радова – преходница и наговештаја „већих“, довршених дела или циклуса. Иако углавном непредвиђени да красе зидове, могу нам испричати сјајне приче, открити намере аутора и обојити слику једне епохе.
Изложба „Намере и наговештаји" представила је публици ликовна дела неких од најзначајнијих протагониста српске и југословенске ликовне сцене, настала на папирној подлози током прве половине 20. века. Ова ликовна скупина која збира 60 радова у виду цртежа, скица, студија, формативних радова али и успутних, интимних белешки, од немалог значаја приватним колекционарима од којих је већи део и откупљен приликом формирања Ликовне збирке Народног музеја у Смедеревској Паланци, у досадашњој излагачкој делатности Музеја остала је у сенци „репрезентативнијих” остварења. Идејни ослонац у конципирању изложбе представља истоимена публикација која је, полазећи од упитности о подстицајима колекционирања „папирних” ликовних радова, имала за циљ да се новим сагледавањима и уосећавањима дела ревалоризују или пак да се из њих ишчита оно већ учитано али утишано. Тематски садржаји „папирних“ радова, који су у знатној мери препознати као рефлексија одређених карактеристика епохе и друштвено-политичких и уметничких токова прве половине 20. века, узети су за једну од битнијих референци у интерпретацији ових дела, категорисани у пет тематских целина у склопу писаног и изложбеног концепта: 1. Ликовно дело као одговор на задатак, 2. Уметност народу, 3. Уметност у интими, 4. Путовања и околиш и 5. Лица и личности. Оваква сагледавања, кроз сложеност релације: уметник – простор – време, навела су аутора и на промишљање разматраног односа кроз одређене савремене појаве у компаративном кључу. Изложба је у ту сврху конципирана тако да изабране ликовне приказе/радове прате и графички, у виду речи или сложеница асоцијативног карактера, које су имале за циљ да, осим визуелних карактеристика, посматрачу понуде другачија сагледавања и ишчитавања ликовних дела. Папирни ликовни радови су тако, кроз бројна стручна и кустоска вођења, дечије радионице и пратеће програме, открили публици један интимнији уметнички слој који препознавањем, разматрањем и оваквим представљањем, није остао нимало тиши од говора својих репрезантивнијих такмаца.
Изазов у реализацији изложбе „Намере и наговештаји” био је изложити публици значајан број ликовних радова на папиру, који од настанка па преко статуса колекционарских и музејских примерака, нису били предвиђени за излагање, или су брижно чувани у фиокама, некада и деценијама чекајућу свој ред. Реч је о делима водећих представника српске и југословенске модерне, попут: Саве Шумановића, Мила Милуновића, Ивана Радовића, Зоре Петровић, Душана Мишковића, Косте Хакмана, Миливоја Узелца, Томислава Кризмана, Михаила С. Петрова, затим и Паје Јовановића, Влаха Буковца и других. Конзерваторски радови и опремање слика који су претходили изложби (у сарадњи са атељеом за козервацију Арт Лаб) не само да су ове радове учинили достојним изложбе и представљања јавности, сходно одређеном концепту, већ су ова ликовна дела за дужи временски период тако заштићена од пропадања. Такође, публици је омогућен један нови ниво сагледавања и ишчитавања ових радова који је понуђен и на изложбеној поставци, пратећи концепт и интерпретацијски приступ изложен у истоименој публикацији. У књизи су репродуковани сви изложени радови (већина радова је по први пут публикована), те као таква представља и интегрални каталог ове неформалне музејске збирке радова на папиру, те би за стручну јавност могао представљати значајан прилог проучавањима ликовне сцене овог поднебља у 20. веку. Поред бројних пратећих програма треба издвојити трибину под називом „Уметност на тапету“ са темом „Изложба из фиоке“ на којој су професори др Драган Булатовић и др Оливер Томић говорили о проблемским темама које су представљале део наратива изложбе. Делу пратећег програма припада и музејски перфоманс у форми музејског театра под називом “Небеска кафана”. Инспирисан сликом Омера Мујаџића, на којој су у кафанском амбијенту представљени неки од припадника југословенске културне елите, кустос педагог Бојан Маринковић је остварио интерактивни музејски садржај у коме је узео учешће велики број суграђана, средњошколаца, музичара, аматерских глумаца.
Активности
5. априла 2024. године у Народном музеју у Смедеревској Паланци отворена је изложба „Намере и наговештаји“. Публици су се обратили директор Музеја др Стеван Мартиновић, потом ауторка изложбе кустос историчар уметности Биљана Живковић, да би изложбу званично отворио професор др Драган Булатовић. Публика је имала прилике да погледа изложбу до 25. августа 2024. године.
Идејни ослонац у конципирању изложбе представља истоимена публикација: „Намере и наговештаји – Прошлост илустрована ликовним радовима на папиру из Уметничке збирке прве половине 20. века НМСП“, ауторке Биљане Живковић. Полазећи од упитности о подстицајима колекционирања „папирних” ликовних радова, јавила се потреба да се новим сагледавањима ова дела ревалоризују и реконтекстуализују. С обзиром на то да су сви изложени радови публиковани у књизи, од којих значајна већина по први пут, ова публикација представља и интегрални каталог неформалне музејске збирке радова на папиру, те би стручној јавности могао бити од значаја као прилог проучавањима ликовне сцене овог поднебља у 20. веку.
Музејски театар „Небеска кафана“ – Пратећи програм изложбе У оквиру изложбе „Намере и наговештаји“, посебно место заузео је музејски театар под називом „Небеска кафана“, реализован током манифестације Ноћ музеја. Овај програм је осмишљен као оригиналан спој позоришне уметности и ликовне изложбе. Инспирисана мотивима и контекстом изложених ликовних дела, „Небеска кафана“ је оживела дух кафана, културних састајалишта и уметничких салона тог времена. Кроз креативни сценски приказ, сценарио, костим, музику, посетиоци су могли да доживе период који изложба тематски обрађује, упознајући се са личностима и идејама које су у међуратном периоду обликовале културни и друштвени живот у Краљевини Југославије. Посетиоци су кроз интеракцију са глумцима били директно укључени у представу, што је додатно појачало ефекат и уклонило границу између гледалаца и учесника. Аутор програма: кустос-педагог Бојан Маринковић
Трибина: Уметност на тапету / Изложба из фиоке У оквиру изложбе „Намере и наговештаји – прошлост илустрована ликовним радовима на папиру из Уметничке збирке прве половине 20. века НМСП“, организована је трибина на којој су гостовали проф. др Драган Булатовић и проф. др Оливер Томић. Циљ ових музејских разговора, организованих у склопу манифестације Културно лето 2024 и под покровитељством Општине Смедеревска Паланка, био је предочити публици бројне теме око којих се испредала прича Намера и наговештаја и у оквиру њих отворити питања од значаја за настанак, развој и опстанак одређеник уметничких и друштвених тенденција. Модератор: Биљана Живковић, аутор изложбе и програма
Уметност на тапету - изложба из фиоке
Ликовни радови представљени на изложби „Намере и наговештаји“, захваљујући финансијској подршци Министарства културе РС и локалној самоуправи, прошли су процес чишћења, конзервације, рестаурације и пре/урамљивања. Ове активности извршене су по први пут од када су „папирни радови“ пристигли у Музеј почетком седамдесетих година прошлог века. Деликатан посао на овим ликовним делима успешно су обавили музејски сарадници Вања Јовановић и Жељко Симићевић из атељеа за конзервацију Арт Лаб.
Ликовна радионица за децу У оквиру изложбе „Намере и наговештаји“, пратећи програм је обогаћен посебно осмишљеним ликовним радионицама намењеним најмлађим посетиоцима. Радионице су креиране тако да прате основне теме изложбе и приближе их деци кроз интерактивне и креативне активности. Полазећи од поставке која истражује однос уметничког израза и историјског контекста, радионице су имале за циљ да младе учеснике упознају са различитим аспектима ликовне уметности, али и да их охрабре да сами постану активни тумачи и ствараоци. Утисци и инспирација деце преточени су у јединствене ликовне радове које су понела са собом. Радионице је осмислио и водио кустос-педагог Бојан Маринковић.
Радионица за децу: „Склопи слагалицу и пронађи слику у музеју“. Овај програм креиран је као забавна и едукативна активност која спаја игру и учење, прилагођена деци предшколског и млађег школског узраста. Циљ програма је да најмлађи кроз активно учешће, истраживање и сарадњу развијају своје моторичке, логичке и визуелне вештине, док истовремено стичу знања о музеју и уметности. Како изгледа радионица? Након кратког упознавања са изложбом, деца добијају делове слагалице – свако дете или група добија свој сет. Задатак је да склопе слагалицу која открива део једне слике из музејске поставке. Када успешно саставе слагалицу, следи авантура — деца заједно траже праву слику коју су открила у просторијама музеја, након чега им кустос прича кратку и занимљиву причу о том делу и уметнику који ју је створио. Радионицу је осмислио и водио кустос-педагог Бојан Маринковић.
Највеће интересовање за „папирне радове“ показали су ликовни уметници, професори ликовних школа и факултета, колеге музеалци али и колекционари.
Рад са децом кроз програм кустоског вођења кроз изложбу „Намере и наговештаји“ прилагођен је на тај начин да омогући разумевање и уживање деци различитих узраста, укључујући предшколце али и ученике основних и средњих школа. За децу предшколског и млађег школског узраста вођење је организовано кроз приче и питања која подстичу радозналост, користе се једноставни термини и асоцијације блиске њиховом искуству (боје, облици, препознавање фигура и ситуација на сликама). Деца се активно укључују у разговор кроз игру — препознавање детаља, тражење „скривених“ елемената, постављање забавних питања. За старије основце и средњошколце тумачење изложбе је проширено кратким историјским и друштвеним контекстом. Посебан акценат ставља се на теме изложбе (попут „Уметност народу“ или „Лица и личности“), уз позив да сами посматрају и анализирају дела. Учесници се подстичу на размену утисака и постављање питања, чиме се развија критичко мишљење.