ICOM SRBIJA NAGRADA 2024
Pasaž u salonu i druga mesta susreta umetnosti i života
Milica Ivić / Johanna Marcade-Mot / Sofija Pašalić / Spasa Spasov / Miloš Petrović / Dušan Vučinić, Pleme F20 / Aleksandar Popović / Ana Dimitrijević / Aleksandar Denić / Bruno Tolić / Marko Pavlović / Milena Janošević / Andrej Julher / Miloš Tadijin
Muzej naivne i marginalne umetnosti Beograd
A šta kada bi amaterska umetnost postala dominantna?
„Pasaž u salonu i druga mesta susreta umetnosti i života“ je projekat realizovan tokom 2024. godine, sa izložbama u Salonu Oto Bihalji Merin (25. jun – 20. jul) i Uličnoj galeriji (27. jun – 12. jul). Saradnički projekat je uključivao neformalne umetničke kolektive Bitlsti i Pleme F20, kustoski i umetnički tim iz AKC Matrijaršija, Fakultet dramskih umetnosti, Muzej naivne i marginalne umetnosti, Uličnu galeriju, Udruženje za podršku osobama sa smetnjama u razvoju „Naša kuća“, kao i umetnike koji rade sa različitim umetničkim medijima. Glavni fokus projekta bio je istraživanje odnosa između marginalne umetnosti, koja nastaje izvan okvira sveta umetnosti - i institucionalnih i vaninstitucionalnih. Kustoski tim se bavio izazovom kako predstaviti umetničke prakse koje ne nastaju projektno, kojima cilj nije izlaganje ni pozicioniranje na umetničkom tržištu, i koje potiču iz specifičnog kolektivnog konteksta, bez njihovog izneveravanja. Umetnost nije posmatrana kao gotov proizvod, već kao događanje, proces, interakcija između umetnika, prostora i posetilaca. Polazna teza jeste bila da se rad ovih kolektiva ne stavlja u kontekst inkluzivnih praksi, već u kontekst istraživanja načina proizvodnje koji se nestruktuirano suprotstavljaju autonomiji umetničkog polja u okviru opšte društvene proizvodnje, što je formulisano kao susret umetnosti i života. Specifičnost projekta je u aktivnom učešću kolektiva Bitlsti i Pleme F20 u donošenju odluka, izboru radova, njihovoj proizvodnji i postavci pre zvanične izložbe. U Salonu Oto Bihalji Merin i Uličnoj galeriji, umetnici su provodili vreme u interakciji sa prostorima, zaposlenima i međusobno, stvarajući izložbe i eksperimentalne grafike pod vođstvom Sofije Pašalić. Ovaj metodologija omogućila je da se deo izložbe dogodi u muzeju, stvarajući događajnost u prostoru koja je postala integralni deo postavke. Izložba ne bi bila moguća bez dugogodišnje saradnje autorskog tima sa ova dva umetnička kolektiva jer je proizvodnja saradničkih odnosa, načina komunikacije i poverenja bila zasnovana na zajedničkom radu u kojem se izbegavaju hijerarhijske podele.
Projekat je praktikovao nehijerarhijsko kustosiranje zajedno sa marginalizovanim umetnicima, omogućavajući im da učestvuju u svim fazama izložbe, kao i sa posetiocima izložbi i interakciju sa gostima istraživačima ARTIS projekta, to jest sa međunarodnom stručnom javnošću. U naučnom smislu, projekat je doprineo širenju znanja i doprineo osvešćivanju dilema vezanih za marginalnu, art brut, rubnu umetnost. Doprinos projekta ogleda se u njegovom pokušaju da predstavi ne samo proizvode umetničkih praksi ova dva kolektiva, već i njihovih radnih, životnih i društvenih praksi. Takođe, cilj projekta je bio da ukaže na veome žive umetničke, kolektivne fenomene i razmenu između umetnika koji ne podležu principima projektne, inkluzivne logike. Transformativna vrednost ovog projekta ogleda se u uticaju na sve njegove učesnike. Pored višegodišnje intenzivne saradnje kustoskog tima sa kolektivima Bitlsti i Pleme F20, proces rada na istraživanju i pripremanju izložbe u velikoj meri je doprineo kontekstualizaciji i konceptualizaciji ovih saradnji u postojećim okvirima institucionalne umetničke proizvodnje. Za kolektiv Pleme F20 bio je važan aspekt podizanja svesti o stigmatizaciji pacijenata i izazova lečenjem medikamentima. Tokom ovog procesa, ovaj anonimni umetnički kolektiv istupio je u javnost i stupio u neposrednu interakciju sa medijima, posetiocima i širom publikom. Pored doprinosa vidljivosti umetnosti dve grupe umetnika, važan doprinos projekta jeste otkup radova od strane MNMU, čime su Bitlsti i Pleme F20 postali deo muzejske kolekcije. Radeći u okviru HORIZON projekta ARTIS, koji se bavio transformativnom moći umetnosti na pojedinca i društvo u institucionalnom, svakodnevnom i urbanom kontekstu, kustoski tim je došao do kombinacije dva izlagačka prostora: salon MNMU, lični i radni prostor Oto Bihalji Merina koji je pretvoren u galeriju, i pasaž u Bezistanu u kojem je galerija otvorena za prolaznike bez vremenskog ograničenja. Izložbe i njihovo otvaranje za publiku su realizovane uz saradnju sa stručnjacima: Milenom Dragičević Šešić, Ksenijom Marković, Ivanom Bašičević Antić i Senkom Latinović.
Aktivnosti
Naziv kolektiva Bitlsti primenjuje se na tročlani kolektiv korisnika udruženja Naša kuća, a nastao je pre svega kao naziv benda koji su oformili u AKC Matrijaršija u oktobru 2015. godine. Od tada su Bitlsti aktivni deo matrijaršijskog kolektiva i u kontinuitetu od 10 godina stvaraju zajednički sa mrežom umetnika okupljenih oko ovog kulturnog centra. Do sada su, osim samostalne izložbe Miloša Petrovića, radovi i printovi Bitlsta izlagani zajedno sa radovima drugih umetnika iz AKC Matrijaršija. Nisu imali posebno izdvojeno mesto, pa je rad na izložbi Pasaž u salonu, zahtevao donošenje drugačijih odluka o izlaganju. Radove Bitlsta (koji se nalaze u arhivi AKC Matrijaršija u ogromnom broju), autorski tim nije želeo da izlaže bez njihovog aktivnog učešća. Započeta je serija video intervjua sa članovima Bitlsta, u kojima se diskutovalo o njihovoj želji za izložbom, njihovim stavovima prema mogućnosti izlaganja u muzeju, kao i njihovim očekivanjima u vezi sa načinom prezentacije radova.
https://drive.google.com/drive/folders/1OB-mO8aLz67OS2R_hAli-9MlNcpuDI6J?usp=sharing
Projektom su povezana dva neformalna kolektiva marginalizovanih umetnika, Autonomni kulturni centar Matrijaršija, Muzeja naivne i marginalne umetnosti, Ulična galerija i Fakultet dramskih umetnosti. Video rad dokumentuje jednodnevni radni proces u kojem muzej nije bio samo mesto reprezentacije, već i kao prostor produkcije. Pasaž u salon, odnosno salon u pasažu, je ovim procesom najizrazitije manifestovan - izložba koja je nastala u Salonu izložena je u pasažu (Ulična galerija). Ovaj radni dan je bio i prva zajednička radna sesija kustoskog tima, Plemena f20, Bitlsta, i plemena. Proces je bio otvoren i ostavljen da se razvija spontano, sa ciljem da se utvrdi da li će „funkcionisati“. Boravak u muzejskom prostoru pre zvanične izložbe omogućio je umetnicima da se aktivno uključe u proces, ne kao pasivni učesnici koji dolaze da vide gotovu kustosku postavku, već kao oni koji prvo „osvajaju“ prostor, a tek potom on postaje otvoren za javnost.
https://drive.google.com/drive/folders/1jv8hk-2hXqU3IgzyYXfoKmLlXGfATUeD?usp=sharing
Za oba kolektiva, rad na ovoj izložbi jeste donekle predstavljao iskorak iz postojećih praksi. Njihov uobičajeni život i rad bazira se na nesvrhovitoj proizvodnji, na provođenju zajedničkog vremena tokom kog ne mora ništa da se dogodi, ali se uvek nešto događa: slike, stripovi, poezija, video i audio radovi, mini performansi itd. U te procese su bez ograničenja uključeni i gosti, drugi umetnici, prijatelji… “Pasaž u salonu” je primenio model saradnje marginalnim, art brut umetnika sa savremenim umetnicima, koji je umetnički tim AKC Matrijaršija imao prilike da praktikuje tokom rezidencija u institucijama kao što je La S Grand Atelier iz Vielsalma u Belgiji. Za takvu vrstu saradnje je potrebna snažna produkciona podrška i ona donosi veoma zanimljiive rezulate, ali ima i svoje probleme jer je jasno usmerena na proizvodnju vrlo određenih umetničkih proizvoda koji se lakše komuniciraju, lakše pozicioniraju na tržištu i jednostavnije se prepoznaju kao art brut.
https://drive.google.com/drive/folders/1KK6r1K5iKW1P2JmIkvwwxE_yFheBioB8?usp=sharing
Audio eksperiment je nastao na osnovu razmene Žoane Markade-Mo i Dušana Vučinića iz kolektiva Bitlsti u AKC Matrijaršija, intervencijom Andreja Julhera i Miloša Tadijina. Dušan Vučinić je u jednom od intervjua rekao da je jedina prihvatljiva izložba ona na kojoj se nalaze audio kasete, na stolu (ne na zidu, ne na polici) i samo audio kasete. Zbog toga je za izložbu napravljena audio kaseta koja je bila izložena na stolu, ali je i zvučno bila prisutna u prostoru. Većina radova predstavljenih na izložbi nastajala je tokom višemesečnog procesa u AKC Matrijaršija, privatnom prostoru koji Pleme F20 koristi za kolektivni rad i u radionici Praksa, koja je deo Magacina u Kraljevića Marka. Radovi su nastali eksperimentisanjem u različitim umetničkim medijima. U realizaciji izložbe su, pored kolektiva Bitlsti i Pleme F20 učestvovali i Aleksandar Popović, Ana Dimitrijević, Sofija Pašalić, Johanna Marcade-Mot, Milica Ivić, Aleksandar Denić, Andrej Julher, Miloš Tadijin, Marko Pavlović.
https://drive.google.com/drive/folders/1rn4dqtyXjynVzxJf4idk-62mPeXX8DuX?usp=sharing
U Salonu Oto Bihalji Merin izloženi su originalni stripovi, slike, animacije, skulpture, instalacije, kolaži, kostimi, video i audio dokumentacija, deo scenografije koja je korišćena za nastajanje izložbe u Uličnoj galeriji. Taj bogati žanrovski miks je samo naznaka neograničenih sredstava kojima se oba umetnička kolektiva služe u proizvodnji ne samo gotovih umetničkih radova, već i odnosa, likova, situacija, života. Na otvaranju su govorili Ivana Bašićević Antić, Milena Dragičević Šešić u kontekstu završne konferencije ARTIS projekta, kao i Milica Ivić ispred autorskog tima izložbe. Tokom trajanja izložbe, organizovana je i radionica sa članovima kolektiva Pleme F20, kao i vođenje u kojem su učestvovali umetnici.
https://drive.google.com/drive/folders/1LMEGZAzS82skwoGfAbQHwy3ITfEo1ZOV?usp=sharing
Katalog/fanzin štampan je u tehnici rizo štampe u AKC Matrijaršija. Katalog je pokušaj okvirne kategorizacije radova izloženih u okviru izložbe. Obuhvata umetničke radove, kao i fotografije iz procesa nastajanja izložbe. Jezik kataloga je engleski, zbog komunikacije sa internacionalnom publikom, pre svega istraživačima sa ARTIS projekta, koji su bili prisutni na otvaranju obe izložbe i imali živu razmenu sa umetnicima. Za potrebe ovog izdanja, prvi put je na engleski preved i prilagođen strip “Planeta ljubavi”, čije su orginalne table bile izložene u Salonu. Strip je kolektivni rad Plemena F20, nastao kombinovanjem crteža i kolaža, koji izražava plemensku viziju kosmičke ljubavi.
https://drive.google.com/drive/folders/1eGaCaivKQegwhKk653m3zOrh7S4xg9jr?usp=sharing
Pleme F20 je samoorganizovano, anonimno udruženje ljudi sa psihijatrijskom dijagnozom šizofrenije- F20. Svaki član plemena ima svoje plemensko ime, koje dobija po svom prvom vizuelnom radu. Vizuelni rad se sastoji od više delova (što simbolizuje raspad ličnosti- šizofreniju) koji se prvo nacrtaju, pa zatim izrežu i postave uspravno u prostoru na podlogu. Potom se obasjaju svetlošću i dobije se njihov zbir u senci, konkretna figura, figura neke životinje. Po toj figuri koju član plemena stvori on nosi svoje plemensko ime. Sabiranje rascepkanih delova ličnosti putem ovog vizuelnog postupka plemena ima za šizofrene isceljujući efekat. U prilogu se nalazi intervju koji je u decembru 2024. godine kustoskinja Simona Ognjanović radila sa Milicom Ivić, u kojem se osvešćuju procesi saradnje sa Biltstima i Plemenom F20, razlikama između ova dva kolektiva, kao i načinima uspostavljenih saradnji.
Simona Ognjanović Milica Ivić Intervju
https://kioskngo.net/kada-imamo-izlozbu-u-muzeju-mozemo-da-kupimo-bagere/
Eksperimentalne grafike izložene u Uličnoj galeriji nastale su zajedničkim izvođenjem kolektiva Bitlsti i Pleme F20 u Salonu Oto Bihalji Merin. Za proizvodnju ovih grafika, Sofija Pašalić je koristila “green screen”, objekte i scene koje je na njemu fotografisala ii na licu mesta ih kombinovala sa grafičkim materijalom koji je unapred pripremljen, a činili su ga radovi kolektiva Bitlsti i Pleme F20. Na taj način su umetnici i njihovi radovi postali deo novog grafičkog kolaža, a eksperimentalni izvedbeni proces iz Salona je izložen u Pasažu. Ulična galerija je otvorena 24 sata dnevno 365 dana godišnje u Čavketovom pasažu, na Bezistanu. Nastala je inicijativom Ministarstva prostora, kada je 9 ruiniranih reklamnih panoa bioskopa Doma sindikata pretvoreno u galeriju. Ova lokacija je izabrana jer je najdirektnije izložena najširoj publici, bez ograničenja starosnih, rodnih, klasnih itd. Izložbe su deo javnog gradskog prostora i njihovu recepciju ne uslovljavaju posebni kodovi galerijskog i muzejskog poretka.
Eksperimentalne grafike Ulična galerija
Muzej naivne i marginalne umetnosti je u 2024. otkupom umetničkih dela, doprineo tome da ova umetnost bude priznata, a takođe omogućio bolji pristup i uvid u njihovu vrednost i značaj. Otkupom koji je zavšen 20.11.2024. godine u vlasništvu MNMU su se našli sledeći radovi: “Legenda o plemenskom stvaranju” i “Kerber ili pas” (animacije sastavljene od crteža članova kolektiva Pleme F20), “Senka snage” (kombinovana tehnika, Pleme F20), Miloš Petrović sa Sofijom Pašalić “Kostur” (skulptura od kartona) i Spasa Spasov sa timom AKC Matrijaršija “Zastave” (kombinovana tehnika). U prilogu se nalazi originalna pesma Miloša Petrovića nastala posle otkupa radova od strane Muzeja, što predstavlja njegovu reakciju na važnost i značaj ovog događaja.
https://drive.google.com/drive/folders/13PAI2d6bMn-n66Bz1yCoASeCwHF83_vn?usp=sharing
Kao deo međunarodnog tima vodećih naučnih i obrazovnih institucija u oblasti umetnosti i kulture, Fakultet dramskih umetnosti je dobio finansiranje glavnog programa EU za nauku HORIZONT 2020. Ostvarena je podrška za realizaciju projekta ARTIS (Art and Research on Transformations of Individuals and Societies), kojim rukovodi ekspertski tim univerziteta u Beču (Austrija), a među ostalim partnerima su Univerzitet u Amsterdamu (Holandija), Humbolt univerzitet u Berlinu (Nemačka), Univerzitet u Arhusu (Danska), Akademija umetnosti u Berlinu (Nemačka), UNESKO (Francuska), Rojal Holovej i Bedford koledž Univerziteta u Londonu (Velika Britanija), Interdisciplinarni forum Neururbanizam (Nemačka) i Univerzitet u Oksfordu (Velika Britanija). Projekat se realizuje u okviru Instituta za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti, a njime rukovodi prof. dr Milena Dragićević Šešić. Partner u realizaciji projekta u Srbiji je i Galerija Matice srpske u Novom Sadu. Projekat ARTIS teorijski i empirijski istražuje potencijale umetnosti za stvaranje pozitivnih promena društava i pojedinaca.