top of page
PLAKAT ZA WEB (1)_0.29482700 1711963898.jpg

ЕТНОЛОГИЈА У МУЗЕЈУ: BEHIND THE SCENES

Етнологија у музеју. Шта они тамо раде?

Аутори: Милица Карапанџић, Владан Радисављевић

НАРОДНИ МУЗЕЈ НИШ

Схватање музеја као строге елитистичке институције, а етнолога само као сакупљача и тумача традиционалне сеоске културе навело нас је да демистификујемо такав положај, као и само бављење музејских професионалаца својим послом. Креирали смо другачију атмосферу музејског доживљаја и понудили унутрашњу перспективу јавности. Занимљив је податак да данашњи светски музеји око 90 процената тезаурираних предмета чувају у депоима, док је само 10 процената доступно јавности на сталним и тематским изложбама. Када овоме додамо чињеницу да одељење етнологије нашег Музеја нема сталну поставку, те да се свакодневни рад са предметима одвија у депоима, спонтано се јавила идеја да јавности припремимо један доживљај музејског депоа behind the scenes. Како бисмо нагласили разноврсност и богатство етнолошког наслеђа које чувамо, као и да бисмо указали на значај и потребу адекватног простора, експонате смо поставили и представили у симулираним условима музејског депоа. На полицама од инертних материјала какве користимо у реалним депоима, представили смо око 300 предмета из свих колекција етнолошке збирке, поштујући све савремене стандарде и параметре из области превентивне конзервације. На полицама се налази опрема за праћење релативне влажности и температуре, а осетљиви предмети постављени су у бандажама и прстенима од полиуретанске пене како, како би нагласили аспект заштите предета у депоима. Уместо уобичајених легенди са објашњењима, уз предмете се на полицама налазе приче о колекцијама, увек наглашавајући поједино веровање или занимљивост везано за ту групу предмета. Депо заузима централно место у музејском животу предмета, као и у професионалном животу кустоса, па смо сматрали значајним да га овога пута означимо централним местом и у презентацији. Путовање једног предмета из свог претходног контекста до музејског предмета и културног добра представљено је кроз сегменте: анализа и набавка предмета, документација, конзервација, смештај и брига о предметима и руковање и излагање. Интеграцијом нематеријалног културног наслеђа у простор музејске етнологије заокружујемо нашу причу о етнологију и музеју изнутра.

Значај пројекта

Схватање музеја као строге елитистичке институције, а етнолога само као сакупљача и тумача традиционалне сеоске културе навело нас је да демистификујемо такав положај, као и само бављење музејских професионалаца својим послом. Креирали смо другачију атмосферу музејског доживљаја и понудили унутрашњу перспективу јавности. Занимљив је податак да данашњи светски музеји око 90 процената тезаурираних предмета чувају у депоима, док је само 10 процената доступно јавности на сталним и тематским изложбама. Када овоме додамо чињеницу да одељење етнологије нашег Музеја нема сталну поставку, те да се свакодневни рад са предметима одвија у депоима, спонтано се јавила идеја да јавности припремимо један доживљај музејског депоа behind the scenes. Како бисмо нагласили разноврсност и богатство етнолошког наслеђа које чувамо, као и да бисмо указали на значај и потребу адекватног простора, експонате смо поставили и представили у симулираним условима музејског депоа. На полицама од инертних материјала какве користимо у реалним депоима, представили смо око 300 предмета из свих колекција етнолошке збирке, поштујући све савремене стандарде и параметре из области превентивне конзервације. На полицама се налази опрема за праћење релативне влажности и температуре, а осетљиви предмети постављени су у бандажама и прстенима од полиуретанске пене како, како би нагласили аспект заштите предета у депоима. Уместо уобичајених легенди са објашњењима, уз предмете се на полицама налазе приче о колекцијама, увек наглашавајући поједино веровање или занимљивост везано за ту групу предмета. Депо заузима централно место у музејском животу предмета, као и у професионалном животу кустоса, па смо сматрали значајним да га овога пута означимо централним местом и у презентацији. Путовање једног предмета из свог претходног контекста до музејског предмета и културног добра представљено је кроз сегменте: анализа и набавка предмета, документација, конзервација, смештај и брига о предметима и руковање и излагање. Интеграцијом нематеријалног културног наслеђа у простор музејске етнологије заокружујемо нашу причу о етнологију и музеју изнутра.

Препорука: Милена Милошевић Мицић

IMG_9298_0.24909200 1711963901.jpg
7_pano_CMYK_page-0001 (1)_0.12755800 1711963902.jpg

Панои су осмишљени као водич кроз изложбу. На њима су понуђена објашњења и занимљиве чињенице о музеју, о етнологији, њиховом узајамном односу и развоју. Укупно 12 паноа даље прати путању предмета по уласку у депо кроз све кораке струке. Визуелно су представљени у форми забавног уџбеника или енциклопедије, а на сваком паноу издвојене су чињенице или информације које могу привући пажњу посетиоца.

Пано 1

Пано 2

IMG_9252_0.54360400 1711963901.jpg

На бочним странма полица постављене су табле са објашњењима уз сваку представљену групу предмета уместо уобичајених легенди. На таблама се налазе информације о припадајућим збиркама, уз наглашавање препознатљивих обичаја или веровања уз задату групу предмета.

Бочне стране

427939381_731068295783511_2268325364645927100_n_0.09409400 1711963899.jpg

Информатор изложбе у форми тролиста

Информатор

IMG_9250_0.97602700 1711965345.jpg

Инклузивна табла осмишљена је као садржај који слабовидим особама нуди музејски доживљај. Табла се састоји од зидног дела на коме су представљени материјали од којих су направљени предмети из наше збирке, а у кутијама се налазе етнолошки предмети који се могу додиривати. Деца везаних очију такође имају прилику да погађају о којим је предметима реч, и на тај начин, кроз забаву уче о традицији, али и важности инклузије и емпатије.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=850205733817518&set=pcb.850205860484172&locale=bg_BG

432102507_850206533817438_5897490569351859971_n_0.50872500 1711965345.jpg

Конзерваторска радионица као нерздвојиви део музеја, а који је често невидљив посетиоцу, осмишљена је као још један додатни садржај на коме одржавамо "отворене дане конзервације" када посетиоци могу уживо пратити конзерваторске третмане музејских предмета, а деца имају прилику да се опробају у конзерваторским мантилима.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=850890510415707&set=pcb.850889313749160&locale=bg_BG

428345678_731068572450150_1970422468139793565_n_0.60967700 1711965345.jpg

Дечија радионица је простор у оквиру изложбе где се одржавају радиоцнице за децу тематски прилагођене узрасту. до сада су реализоване радионице "Мали кустоси", "Забавна етнологија" и "Традиоционална израда текстила". у оквиру радионице налази се интерактивна табла са песком, а деца се подстичу на бележе утиске и питања која остављају на предвиђеном месту на зиду.

https://www.facebook.com/euipnis/videos/1516139758961401?locale=bg_BG

https://www.facebook.com/photo/?fbid=731068575783483&set=pcb.731072815783059&locale=bg_BG

IMG_7118_0.27394500 1711965348.jpg

Медија простор садржи видео садржај са слушалицама, са циљем да се посетиоци упознају са теренским радом у етнологији. Доступан је видео садржај пројекта САНУ " Теренска истраживања усмене традиције југоисточне Србије" на којима је учествовала ауторка изложбе Милица Карапанџић.

IMG_4514_0.52950400 1711965349.jpg

Изложбу прате елементи који су предвиђени да додају вредност посетиоцима изложбе. Тако смо издвојили и визуелно атрактивно поставили пароле које висе, а на којима се налазе цитати антрополога, етнолога и музејских стручњака. Израђени су и беџеви који појачавају овај напор.

Пароле

427978718_731068089116865_3827494542063507983_n_0.25483700 1711965346.jpg

ПИКТОГРАМ ЗАБРАНЕ је посебно креиран за ову изложбу због специфичности концепта презентације.

Пиктограми

bottom of page