ICOM SRBIJA NAGRADA 2024
Paja Jovanović i Gustav Klimt.
Jedna epoha, dva umetnika, tri muzeja
Autori: Snežana Mišić, Nikola Ivanović
GALERIJA MATICE SRPSKE, NOVI SAD
Na izložbi "Paja Jovanović i Gustav Klimt. Jedna epoha, dva umetnika, tri muzeja" bila su predstavljena tri ženska portreta iz tri muzeja: Galerije Matice srpske, Umetničko-istorijskog muzeja u Beču i Galerije Belvedere. Ova tri pažljivo odabrana dela, od kojih su dva prvi put izložena u Srbiji, ukazala su na sličnosti i razlike među velikim umetnicima, govore o društvenom kontekstu u kojem su nastajali i istovremeno povezali muzeje iz čijih su kolekcija. U prostoru Galerije Matice srpske se prvi put spojilo stvaralaštvo Paje Jovanovića i Gustava Klimta, pokrenuli su se dijalozi o njihovom umetničkom razvojnom putu, ali i o vezama srpske i austrijske kulture. U okviru izložbe održano je preko 100 kustoskih vođenja, 25 predavanja i autorskih vođenja i 12 kreativnih radionica za decu i tinejdžere, a zabeležno je preko 22 000 poseta. Izložba je privukla veliku pažnju javnosti - publike i medija, te je objavljeno preko 300 medijskih priloga. Izložbu je pratio istoimeni trojezični katalog sa raspravnim tekstom muzejske savetnice dr Snežane Mišić i "povremeno istinitim pričama" kustosa msr Nikole Ivanovića, koje su dale drugačiju perspektivu na tumačenje tri ženska portreta. "Povremeno istinite priče" bile su deo postavke izložbe, tako da je publika imala priliku da preko slušalica sluša priče na srpskom i engleskom jeziku dok posmatra dela Paje Jovanovića i Gustava Klimta.
Manje je više - prikaz dometa nacionalne umetnosti kroz dijalog sa velikim slikarem evropskog ranga.
Značaj projekta
Iako je o Paji Jovanoviću i Gustavu Klimtu pisano u istorijskoumetničkoj istoriografiji, njihovo delo nije dovođeno u jedinstven kontekst, niti su analizirane moguće veze između pionira bečke moderne i korifeja nacionalne umetnosti. Tri izabrana ženska portreta koja su bila predstavljena kao i ukazivanja autora izložbe na poređenja sa drugim umetnicima ove epohe, predstavila su poetike dva umetnika, od secesije do visokog akademizma. U saglasju sa klasičnim akademskim poimanjem lepog, oličenim u ženskoj pojavnosti i u skladu sa važećim obrascima lepote u Beču krajem veka, izložba prepoznaje vezivno tkivo dvojice umetnika. Tako se u jedinstven svet ženske pojavnosti smeštaju predstave žena u složenoj kulturi ove epohe u Beču. Klimtova slika predstavljena na izložbi manifestuje njegov prelazni period od istorizma do umerenog modernizma naspram konzervativnog Paje Jovanovića kao akademskog epigona i predstavnika buržoaske dekadencije, te su autori izložbe na objektivan i naučni način uvideli niz slojeva jedinstvene kulturne i umetničke celine postavljajući dva umetnika kao dva pola jedne epohe. Izložba predstavlja važan doprinos razumevanju srednjoevropske umetničke scene krajem XIX i početkom XX veka, i ehu ovih strujanja u narednim decenijama. Takođe, uključujući "povremeno istinite priče" u izložbu, u tekstovima ovih priča uočava se društveni i kulturni habitus vremena, unutar kojeg se rasvetljava kultura, društvo, socijalni rangovi, promene u uemtnosti, životne navike različitih društvenih krugova. Preko priča o tri žene rasvetljene su i dinamične strukture vremena i njihove promene - urbanizacija Beča, socijalne divergencije, odnosi polova, kultura konzumerizma, odnos između privatne i javne sfere.
Na izložbi su bila izložena tri umetnička dela od kojih su dva prvi put izložena u Srbiji. Jedno je rad Paje Jovanovića "Bečlijka", naslikana oko 1905. godine, koja je deo kolekcije Galerije Belvedere. Javnost u Srbiji je po prvi put mogla da vidi ovo delo u Galeriji Matice srpske. Rad Gustava Klimta "Žena sa lila šalom" je takođe po prvi put predstavljen u Srbiji. Ovo umetničko delo je otkriveno 2013. godine i danas se nalazi u kolekciji Umetničko-istorijskog muzeja u Beču, što doprinosi dodatnom značaju izlaganja upravo ovog portreta na izložbi.
Izložbu je pratio katalog na tri jezika: srpskom, engleskom i nemačkom. Uvodnu reč napisale su Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministar kulture i dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica GMS. Raspravni tekst o dva slikara napisala je dr Snežana Mišić, muzejska savetnica, a fiktivne "povremeno istinite priče" msr Nikola Ivanović, kustos. Pored teksta o slikarima i portretima, deo u katalogu posvećen je istorijatima tri muzeja: Galerije Matice srpske, Galerije Belvedere i Umetničko-istorijskog muzeja u Beču.
Realizacija izložbe obuhvatila je i snimanje pratećeg dokumentarnog filma koji je publika mogla svakodnevno da gleda u prostoru GMS. Za dokumentarni film o izložbi govorili su dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica GMS, dr Sabina Hag, direktorka Umetničko-istorijskog muzeja u Beču, Markus Felinger, kustos Galerije Belvedere i dr Snežana Mišić, muzejska savetnica i autorka izložbe. Film je publici približio stvaralaštvo Paje Jovanovića i Gustava Klimta, kao i saradnju između tri muzeja.
https://www.youtube.com/watch?v=v6A9e_2jArA&t=660s&ab_channel=GalerijaMaticesrpske
Tokom trajanja izložbe realizovan je bogati prateći program. Program je podrazumevao predavanja o različitim temama koje su obuhvatale epohu secesije. Predavanja su održali istoričari umetnosti prof. dr Igor Borozan, dr Snežana Mišić, Majda Sikošek, msr Isidora Savić, Draginja Maskareli, msr Nikola Ivanović, filološkinja Milica Milošević i filozof Goran Vujkov, koji su predstavili životne puteve umetnika, arhitekturu, modu, književnost i filozofiju na prekretnici vekova. Svako predavanje je bilo izuzetno posećeno. Takođe, premijerno je puštan film "Klimt i Poljubac" rediteljke Ali Rej. Predavanja su snimljena i stavljena na zvanični Jutjub kanal GMS, tako da svi oni koji su propustili predavanje mogli su da ga poslušaju u udobnosti svog doma.
Autori izložbe dr Snežana Mišić, muzejska savetnica i msr Nikola Ivanović, kustos, održali su brojna autorska vođenja kroz izložbu. Autorska vođenja su privukla veliku pažnju javnosti. Tokom svakog vikenda u 17.00 sati održavana su kustoska i stručna vođenja kroz izložbu koja su, zajedno sa ostalim pratećim programom, doprinela da izložbu poseti preko 22 000 posetilaca.
Prvi put u praksi Galerije Matice srpske redovno su nagrađivani posetioci od 10 000. do 20 000. posetica. Svaki hiljaditi posetilac dobijao je simboličan poklon od Galerije Matice srpske u vidu publikacija i različitih suvenira, dok su 10 000. i 20 000. posetioci dobili nagradno putovanje za dve osobe u Beč. Oni su imali priliku da posete besplatno Galeriju Belvedere i da uživo vide mnoštvo umetničkih dela Gustava Klimta.
U oktobru 2023. godine počela je nova sezona kreativnih radionica za decu uzrasta od 5 do 10 godina. Dvomesečni ciklus radionica pod nazivom "Dva umetnika, na kraju veka u gradu koji cveta" bio je posvećen izložbi. Tokom dve radionice u oktobru, deca su imala priliku da otkriju kako je izgledao Beč između 19. i 20. veka, kada se u umetničkim krugovima razvijala secesija. Takođe, istražujući izložene portrete, otkrili su kako su se nekada bečlijke i bečlijci oblačili. Tokom novembarskih kreativnih radionica, pažnju smo usmerili na Paju Jovanovića i Gustava Klimta. Putem razgovora, posmatranja umetničkih dela i kreativnog rada, deca su saznala zanimljive priče o njihovom stvaralaštvu i životu.
Od oktobra 2023. godine u Galeriji Matice srpske započeli smo realizaciju edukativno-kreativnih radionica za tinejdžere uzrasta od 11 do 14 godina. Teme radionica su se odnosile na izložbu dela Paje Jovanovića i Gustava Klimta. Ciklus radionica za tinejdžere nazvali smo "Umetnost na bečki način". Ideja i cilj radionica bili su da se deca putem primene različitih umetničkih metoda upoznaju sa temom izložbe. Realizovane su dramske, likovne i HearMe radionice.
U prostoru izložbe publika je imala priliku da sluša "povremeno istinite priče" "U salonu Oskara Hutera" koje je za katalog pisao kustos msr Nikola Ivanović. Priče su bile snimljene na srpskom i engleskom jeziku. Povezivanjem na bežične slušalice u prostoru i očitavanjem QR koda, publika je posmatrajući ženske portrete slušala priče o njima i tako je doživljaj izložbe upotpunjen.
Kako je izložba privukla veliku pažnju javnosti, kada je završena, na zvanični sajt GMS postavili smo virtuelnu turu kroz izložbu, kako bi svi oni koji nisu bili u prilici da je posete videli u virtuelnom prostoru. Svesni toga da naše društvene mreže prati publika koja je rasprostranjena širom regiona i Evrope, virtuelna tura doprinela je da svi dožive izložbu. Takođe, oni koji su posetili izložbu sada putem virtuelne ture mogu da se prisete kako je ona izgledala.
