ICOM SRBIJA NAGRADA 2024
Gordana Pajic
Muzejska savetnica
NARODNI MUZEJ VALJEVO
Gordana Pajić više od tri decenije radi kao etnolog, najpre u Muzeju Jadra u Loznici a od 2001. u Narodnom muzeju Valjevu u zvanju muzejskog savetnika. Tokom svog rada obrađivala je različite segmente tradicionalne materijalne I duhovne kulture zapadne Srbije, vodila centralnu dokumentaciju, sarađivala sa medijima, organizovala kreativne programe za decu. U poslednjoj deceniji primarno se bavi istraživanjem i prezentovanjem nematerijalnog kulturnog nasleđa, a pre svega na istraživanju zanatske i običajne prakse, što je rezulturalo sa nekoliko izložbi, tri etnološka filma, a radila je i na predlogu upisa kazanđzijskohg zanata u Nacionalnu listu nkn. Ovaj posao zahteva veliku saradnju sa lokalnom zajednicom, pa je tako I stručni saradnik u drugim institucijama kulture u okviru teritorijalne nadležnosti Narodnog muzeja Valjevo. U 2022. godini nastavila je upravo pomenute aktivnosti, a akcenat je bio na projekatu Ivanjdanski običaj u Srbiji, koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture. Bavljenje ovom temom započela je 2020. Kao i u prvoj fazi i u projektu iz 2022. godine u istraživački rad je uključila i muzejske stručnjake iz drugih muzeja i članove lokalne zajednice. Za potrebe porojekta obavila je terenska istraživanja, koordinirala svim poslovima i uredila interaktivni Zbornik radova. U 2023. Godini angažovala se u realizaciji tri projekta: Vodeničarski zanat u Srbiji, Pristupačnost stalne postavke NMV slabovidim I slepim osobama, Romi u Podgorini. Kao stručni saradnik bila je ukljucena I u druge projekte, najpre u istarživanje terena u okviru teritorijalne nadležnosti valjevskog muzeja, u lokalnim zajednicama radila je na promovisanju elemenata nematerijanog kulturnog nasleđa, pripremila predlog za nacionalnu litu NKN, saradjivala sa medijima.
U 2023. bila je rukovodilac je projekta „Vodeničarski zanat u Srbiji“ koji je podržalo Ministarstvo kulture na Konkursu za 2023. godinu. Okupila je projektni tim od nekoliko stručnjaka iz drugih muzeja i zahjedno su radili na prikupljanju građe o vodeničarskom zanatu.Kao rukovodilac projekta sarađivala je sa svim saradnicima: etnolozima, dizejnerom, štamparom, autorima QR kodova,recenzentom I prevodiocem. Pratila je permanentno ceo proces rada i koordinirala dinamikom sprovođenja planiranih poslova. Krajnji rezultat projekta je interaktivni Zbornik radova gde je ator dva teksta i urednik. Uradila Izveštaj za Ministarstvo kulture i radila na promovisanju projekta. Projekat je imao za cilj da ukaže na značaj ovih objekata, njihovo obnavljanje i ulogu u savremenom društvu. One su važane za privrednu i turističku ponudu neke lokalne zajednice, a kao živo nasleđe treba da postanu i zaštićeni nematerijalni elemenat upisan u Nacionalnu listu. Rad na tome predsrtavljaće nastavak ovog projekta.
U okviru projekta „Vodeničarski zanat u Srbiji“ obavila je terenski rad za potrebe pisanja teksta „Vodeničarski zanat-podizanje svesti o značaju živog nasleđa“. Teren je podrazumevao obilazak nekoliko vodenica (u Valjevu i Markovoj crkvi) koje su obnovljene i koje pored primarne aktivnosti, mlevenje različitih žitarica, imaju i dodatne sadržaje koje su u službi turističke ponude kraja. Akzivnosti nosilaca nasleđa i istraživača su u sližbi jačanja svesti o značaju živog nasleđa ,a dobar primer za to su i turističke manifestacije koje se organizuju. Svi ovi aspekti su objedinjeni u radu. Drugi tekst koji je napisan za Zbornik je „Vizuelna građa o vodenicama i vodeničarima“, a temeqi se na građi koju je ostavila porodica Pantelić. Za potrebe ovog rada obavljeno je terensko istraživanje zajedno sa video snimateljima, a tekst je potkrepljene i video zapisima koji se čitaju preko QR koda.
Rukovodilac je projekta „Pristupačnost stalne postavke Narodnog muzeja Valjevo slabovidim i slepim osobama“, koji je podržan od strane Ministarsva kulture RS, a podrazumevao je izradu koncepcije nove taktilne izložbe koja je sastavni deo postojeće stalne postavke. Obavila je niz konsultacija sa drugim muzejskim institucijama koje imaju iskustvo u taktilnim izložbama, Savezom slepih i slabovidih Srbije, Udruženjem slepih i slabovidih Valjevo, Školom „Veljko Ramadanović“ u Zemunu. Uradila je odabir spoljnih saradnika za poslove izrade maketa orginalnih predmeta (3D štampa, maketar, grnčar, krojač narodnog odela, stolara), snimanje i montaža audio vodiča i izrada legendi na Brajevom pismu. Uključila je i stručne saradnike iz Narodnog muzeja Valjevo (za odabir istorijskih predmeta, za pisanje brošure i tenička realizacija izložbe). Određivala i pratila dinamiku realizacije projekta, uradila Izveštaj za Ministarstvo kulture i radila na promovisanju projekta.
Taktilna izložba „Dodirnimo nasleđe“ rezultat je projekta „Pristupačnost stalne postavke Narodnog muzeja Valjevo slabovidim i slepim osobama“ i priređena je u okviru stalne postavke Muzeja u sali koja je najpristupačnija osobama sa oštećenjem vidom. Izložba ima dva segmenta etnološki i istorijski. Kao rukovodilac projekta uradilasam koncepciju izložbe, odabir etnoloških predmeta po kojima su rađeni modeli za taktilnu izložbu, tekst za audio vodič i tekst za legende na Brajevom pismu. Etnološki segment izložbe predstavlja elemente kulture stanovanja na prelazu 19. i 20. veka. Osnovna ideja je bila da se ispoštuju prirodni materijali (drvo,zemlja i vuna) i tehnike izrade koje se i na taktilan način mogu doživeti (vez, tkanje, ukrašavanje keramike, bondručna konstrukcija kuće). Istorijski aspekt je predstavljen kroz dva odlikovanja iz peripoda Prvog svetskog rata i urađen je sa modelima 3D štampi i stručnu pomoć istoričara. Izložbu prati priča na audio vodiču, legende na Brajevom pismu i brošura.
https://www.rasejanje.info/2023/12/28/dodirnimo-nasledje-akcija-narodnog-muzeja-valjevo/
Kao etnolog teritorijalno nadležnog muzeja i rukovodilac Zbirke za nematerijalno kulturno nasleđe bila sam stručni konsultant i koautor izložbe i publikacije „Kultura Roma u Podgorini“. Za potrebe ovog projkta obavljen je terenski rad u selu Konjc (Jalovik) u kojem živi romsko stanovništvo. Prikupljena je građa o običajim, a pre svega o običaju majaluk koji se upražnjava na Djurdjevdan. Građa je sistematizovana uz pomoć relevantne literature. Kao koautor izložbe govorila sam na njenom otvaranju u Galeriji Narodne biblioteke u Osečini
https://www.facebook.com/profile.php?id=100064953601036 Библиотека Осечина, 28. децембар 2023. •
Uloga kustosa za nematerijalno nasleđe je permanentan rad na promovisanju ranije istraženih elemenata. Istraživanje običaja pletenja ivanjdanskih venčića bio je u fokusu istraŽivačkog rada 2020. i 2022. godine. Veoma živa običajna praksa i saradnja sa lokalnom zajednicom nastavila se i u 2023. godini, pa smo tako uoči praznika Ivanjdan imali radionicu izrade ivanjdanskih venčića u porti brankovinske crkve u kojoj su učestvovaležene iz Brankovine i okolnih sela. Venčići su posle postavljani na objekte kojise nalaze u kompleksu Znamenitog mesta Brankovina. Na sam dan praznika održala sam predavanje o ivanjdanskim običajima u Narodnoj biblioteci u Osečini, za decu predskolskog uzrasta i meštanke Osečine. Nakon toga deci su starije sugrađanke prenosile znanje o pletenju venčića. U okviru projekta „Priče o nematerijalnom kulturnom nasleđu u muzeju- savremene prakse negovanja iprezentacije“, u organizaciji Muzeja jezika i pisma u Tršiću, održala sam predavanje u kojem sam predstavila istraživanja ovog običaja u prethodnim godinama.
Kao rukovodilac Zbirke za nematerijalno kulturno nasleđe u 2023. godini sam pripremila dokumentaciju za davanje predloga da se element pletenje ivanjdanskih venčića upiše u Nacionalnu listu NKN. Ovaj posao je podrazumevao da se popuni Obrazac za upis elementa na naciponalnu listu NKN,obave konsultacije sa regionalnim koordinatoroima za NKN, uradi odabir fotografija i video materijala sa istraživanja 2020. i 2022. godine što čini sastavni deo predloga, prikupe saglasnosti lokalnih zajednica koje prakticiraju element (MZ Melnica, Crkvena opština Brankovina, Narodna biblioteka Osečina, Narodni muzej Valjevo). Dokumentacija je poslata u Centar za NKN , a potom prosleđena Komisiji u Ministarstvo kulture.
Ivandanjski venčići (Obrazac za identifikaciju elemenata NKN)
Za Face book stranicu Narodnog muzeja Valjevouradila priloge o prolećnim praznicima: Mladenci, Vrbica i Lazareva subota,Velika Nedelja, Petrovdan i lile. Radila na promovisanju aktivnosti vezanih za nematerijalno kulturno nasleđe i projekte i s tim u vezi sarađivala sa lokalnim listom Napred i televizijskim stanicama, čije su informacije korišćene i u drugim elektronskim medijima.
https://www.youtube.com/watch?v=Y3gkHkSluuM https://museum.org.rs/vodenicarski-zanat-u-srbiji/
U okviru programa „Nedelja muzeja“ koja je održana u Narodnom muzeju Valjevo od 9. do 14. oktobra 2023. godine organizovala sam radionicu tradicionalnog tkanja za niže razrede osnovne škole. Deci je održano predavanje o tehnikama tkanja i materijalima, a zaim i praktičan rad na ramovima.
2023. godine obavljala sam organizacione poslove na preuzimanju izložbi: -izložba „Tradicija vašara u Srbiji“ koja je organizovana u okviru gradske manifestacije Tešnjarske večeri, kontaktirala valjevske zanatlije kako bi u okviru pratećeg programa napravili i bazar zanatskih proizvoda; - izložba „Vez i zlatovez iz Etnološke zbirke Muzeja Hercegovine“, obavila neophodnu korespodenciju sa gostujućim Muzejem; - izuložba „ Tanka linija“, obavila korespodenciju sa autorima u vezi preuzimanja izložbe i sve poslove na pripremi osiguranja i transporta; - izložbe „Kad je zanat bio zlatan“, obavila korespondenciju sa Muzejem u Aranđelovcu, organizovala transport i medijsku podršku. Učestvovala sam kao stručni saradnik manifestacije „Dani sljiva“ u Osečini u svojstvu predsednika žirija za program „Zlatne ruke“ i člana žirija za program Takmičenje zdravičara. Dala sam stručna mišljenja iz oblasti zaštite i prezentacije NKN za potrebe apliciranja na Konkurs udruženju „ Zlatne ruke“ iz Ljiga, Narodnoj biblioteci Osečina i Udruženju „Zlatni opanak“ iz Valjeva.