
Јован Кратохвил. Композиција 100/24
Лидија Хам Миловановић
Народни музеј Србије
Изложбену поставку чини седам сегмената. Посетилац је усмерен преградним зидовима ка препорученом, иако не обавезујућем смеру кретања. Креће се дуж обода Велике галерије, пролазећи из једног сегмента у други, у смеру супротном од казаљке на сату, до финале поставке у средишту простора у којем су постављени радови у прозирном полиестеру.
Једина ретроспективна изложба вајара Јована Кратохвила (1924 -1998) одржана је од 15. новембра 2024. до 26. јануар 2025. године у Великој галерији Народног музеја Србије. Приређена је у стотој годишњици уметниковог рођења и довољно протеклог времена његовог одсуства, како би се богати и разнородни уметнички опус по први пут целовито сагледао. Са уверењем да је једино изложба истинска прилика за непосредан сусрет, доживљај и увид, иницајална жеља аутора је да изложба омогући упознавање, разумевање, преиспитивање, резимирање и могуће репозиционирање уметничког завештања Јована Кратохвила. Поставка изложбе Јован Кратохвил. Композиција 100/24 је објединила уметникове радове из свих стваралачких фаза, који су настајали у времену од четрдесетих до осамдесетих година 20. века. Почев од партизанске уметности и уметности социјалистичког реализма, постепеним, али одлучним кретањем ка апстрактном изразу у оквиру социјалистичког естетизма и модернизма, кроз истраживања у раду у различитим материјалима, до скулптура изведених у прозрачном полиестеру. Ауторка изложбе, Лидија Хам Миловановић, кустоскиња Збирке југословенске скулптуре Народног музеја Србије, одабрала је 100 експоната, међу којима је доминантна скулптура. У оквиру изложбе су представљене и Кратохвилове слике, графика и цртеж, уз документарне експонате о јавним споменицима. Имајући у виду да је Јован Кратохвил често своје радове називао Композиција уз дописан редни број у години настанка, и изложбена поставка као нова амбијентална композиција, понела је назив који следи уметникову праксу. Представљени материјал највећим делом потиче из породице Кратохвил, а уз радове из Народног музеја Србије, у поставку су уврштени и радови из Музеја савремене уметности у Београду, Музеја Југославије, Факултета ликовних уметности, Народног музеја Шумадије у Крагујевцу, Савремене галерије из Зрењанина, Muzeja Zepter, као и три рада у приватном власништву. У избор експоната су уврштени Кратохвилови амблематски радови, као и мање позната остварења која су обележила његове стваралачке фазе од почетака, до радова за које верујемо да представљају последњи, истовремено и најинвентивнији исход његових уметничких трагања.
Значај изложбе Јован Кратохвил. Композиција 100/24и лежи у препознавању музејске обавезе да се овом аутору, припаднику прве послератне генерације академски образованих вајара стасалих у Београду, студенту и асистенту Сретена Стојановића, а потом и професору на Факутету ликовних уметности, декану и ректору Универзитета уметности, аутору значајних јавних споменика, одличном познаваоцу рада у различитим скулпторским материјалима, истраживачу и новатору, личности која је оставила неизбрисив траг у уметности и култури деценија друге половине 20. века, први пут приреди ретроспективна изложба. Изложба је омогућила подсећање и упознавање млађих генерација посетилаца са значајним и изразито разноврсним уметничким опусом аутора, који се неправедно последњих година нашао на прагу заборава. Овај пројекат је препознат истовремено и као дуг уметнику и културној јавности који смо одлучили да одужимо. У тренутку приређивања изложбе, управо је стицајем околности већина радова у породичном власништву још увек била у уметниковој кући и доступна. Оправдано верујемо да ће велики број радова Јована Кратохвила ускоро променити локацију, а неки међу њима и власнике. У том смислу је могућност за приређивање Кратохвилове ретроспективе по свој прилици била јединствена, а у будућности непоновљива. Истраживања Кратохвиловог рада донела су нова сагледавања и сазнања која се тичу генезе уметничке инвенције и рецепције Кратохвилове уметности током времена и представљена су у пратећем каталогу, док је изложбена поставка конципирана са жељом да омогући основне и проширене, али ненаметљиве информације кроз текстуалне садржаје у простору, упознавање са споменичким радовима уметника, али пре свега је акценат био на адекватној презентацији радова и смисленој, истовремено хронолошкој, али и стилски сегментисаној поставци. Она је месецима била планирана и пројектована најпре у виду макете, тако да у оквиру задатог изложбеног простора представи целовитост Кратохвилових радова, истовремено тако да се амбијент нипошто не преоптерети, да сваки рад добије адекватан простор и осветљење прилагођено различитим материјалима и форматима.
Активности

Према архивским забелешкама Јована Кратохвила, већина његових раних радова, изведених само у гипсу с краја четрдесетих година, била је уништена или изгубљена. Тако је и за рад из 1946, под називом Кури -пионир, који је израдио само два месеца након демобилисања из партизанских јединица, уметник забележио да је изгубљен. Овај рад је истовремено био и Кратхохвилова прва јавно изложена скулптура исте 1946. године у Загребу. Међутим, током припреме изложбе, откривено је да се налази у Музеју Југославије, који је наследио музејски фонд Музеја револуције, где је скулптура чувана дуги низ година. У оквиру изложбе Јован Кратохвил. Композиција 100/24 ово је најстарији уметников рад са студија. На њему се очитује Кратохвилово рано стечено умеће и сигурност у раду.

На отварању изложбе Јован Кратохвил. Композиција 100/24 у петак, 15. новембра 2024. године, великом броју окупљених посетилаца у атријуму Народног музеја обратила са најпре директорка Народног музеја, Бојана Борић Брешковић, затим ауторка изложбе, виша кустоскиња,Л идија Хам Миловановић, док је изложбу свечано отворио Кратохвилов студент и наследник на Факулту ликовних уметности, академик Мрђан Бајић. Заинтересовани посетиоци су се дуго задржали на поставци, као и у фоајеу уз разговор и коктел.

Каталог изложбе приређен је на 166 страница. Садржи реч уредника, Бојане Борић Брешковић, проблемски текст, Лидије хам Миловановић, каталог свих изложених дела, одабране фотографије из породичне документације, биографију уметника и списак коришћене литературе.

Током дуготрајне сарадње са породицом Кратохвил, првенствено сином Јована Кратохвила, Марком, испољена је жеља да се Народном музеју Србије донира неко Кратохвилово остварење. С обзиром да је Народни музеј поседовао само једну уметникову скулптуру, мада је био први музеј који је директно од уметника откупио рад у полиестерској смоли, склопљен је уговор, којим је Народном музеју поклоњено три уметникове скулптуре из различитих периода уметниковог стваралаштва и то: Н.Х. Слободан Принцип Сељо, 1950, бронза; Композиција 4/67, 1967, челик, месинг, варена и бојена, као и Композиција 9а/75, 1975, полиестер и хладно ливена бронза .

Током трајања изложбе од седамдесет дана, одржано је више ауторских вођења и једно вођење које је одржао академик Мрђан Бајић, студент и вечити поштовалац свога профсора Јована Кратохвила. Одржана су и стручна вођења за студенте уметничких факултета, као и за чланове музејског друштва Србије и интерно вођење за заинтересоване колеге из Народног музеја Србије. Такође снимљено је и кратко видео вођење из два дела за потребе музејских друштвених мрежа.

Радионице за децу које су реализовали чланови Одељења за рад са публиком и односе са јавношћу Народног музеја Србије биле су посвећене најмлађим посетиоцима и њиховом доживљају скулптуре, као и артикулацији несвакидашњих визуелних сензација. Током трајања изложбе одржано је 7 радионица на тему изложбе.

Радови на папиру и слике се могу засебно одживети у оквиру потавке, али и истовремено често представљају дводимензионалну антиципацију Кратохвиловох будућих скулптуре. Свакако, он увек наступа као скулптор, чак и када црта или слика. Иуззетна допуна изложби скулптура, која умногоме расветљава уметникову поетику и доживљај боје, коју је често укључивао и у радове у три диманзије.

Поред медијских написа и ауторка изложбе објавила је ауторски текст о изложби у недељнику Време бр. 1771 од 12. децембра 2024. године.

Изложбу је током 70 дана трајања посетило 13.500 посетилаца. Изложбу је на друштвеним мрежама пратило 15 објава, 30 стори објава, као и 2 виртуелна музеја, од којих је један имао 5.669, а други 5.451 преглед. Укупна онлајн видљивост садржаја допринела је већем ангажману публике, омогућавајући да изложба достигне ширу публику и подстакне интеракцију са представљеним радовима.
https://www.seecult.org/retrospektiva-jovana-kratohvila/
https://lookerweekly.com/izlozbe/jovan-kratohvil-kompozicija-100-24/
https://vreme.com/mozaik/svetlost-unutar-skulpture/
https://mojasrbija.rs/izlozba-jovan-kratohvil-kompozicija-100-24-2/
https://www.politika.rs/scc/clanak/644527/kompozicije-jovana-kratohvila
https://beogradskevesti.info/izlozba-jovan-kratohvil-kompozicija-100-24/

Све колеге наведене у импресуму чиниле су тим који је омогућио реализацију изложбе Јован Кратохвил. Композиција 100/24 Безбедни пре. Посебна захвалност Игору Степанчићу за разумевање и одличну сарадњу у реализацији дизајна изложбе. Приликом реаизације осмишљене поставке, стручном консултанту и великом искуству Мрђана Бајића, а Марку Кратохвилу за чување породичног, односно наслеђа Јована Кратохвила.