ICOM SRBIJA NAGRADA 2024
Сецесија у Великом Бечкереку: Модернизам на примерима из Збирке примењене уметности Народног музеја Зрењанин
Дејан Воргић
Народни музеј Зрењанин
Пројекат и изложба „Сецесија у Великом Бечкереку: Модернизам на примерима из Збирке примењене уметности Народног музеја Зрењанин” је имао за циљ не само да публикује и представи јавности предмете из области примењене уметности који досад нису у довољној мери проучени, већ и да нам обрађене и проучене музеалије стави у правилан културно-историјски контекст. Збирка примењене уметности Уметничког одељења Народног музеја Зрењанин баштини близу стотину предмета који припадају уметничком стилу сецесије. Већина ових предмета (експоната) су производ врхунских радионица, мануфактура и фабрика који потичу са широког простора некадашње Аустроугарске и других земаља. Изложба нам позиционира и представља однос који је Велики Бечкерек имао према великом интернационалном стилу какав је била сецесија, како бисмо што боље схватили како се мењала културна клима у граду на прелому векова. Сецесија је успела да унесе сопствени уметнички печат у све области модерног живота и друштва, па се тако ширила у различитим видовима уметничког изражавања пратећи модерне технолошке процесе. Услед ових околности, сматра се и „свеукупним” уметничким стилом. По том принципу је конципирана и сама изложба и каталог. Да сецесију представи кроз различите теме као што су ликовни живот града, архитектура и производи од цементне робе, уметничка браварија, уређење ентеријера и производња намештаја, ткачка индустрија, покућствени предмети и опремање дома, штампарство и фотографија. Публика је имала прилику да уђе у неку врсту времеплова и да на изложби види како је изгледао бечкеречки ентеријер са почетка XX века, са свим припадајућим елементима, од намештаја, преко текстила, па све до различитих покућствених предмета израђених од метала, стакла, порцелана и керамике. Изложба је трајала у периоду од 20. септембра до 21. новембра 2024. godine. Пројекат је подржало Министарство културе Републике Србије.
Наш циљ је да пробудимо, подстакнемо и пропагирамо уметничку перцепцију нашег времена.... ми не знамо разлику између 'велике уметности' и 'интимне уметности', између уметности за богате и уметности за сиромашне... (Ver Sacrum, 1898).
Пројектом „Сецесија у Великом Бечкереку” направљен је значајан стручни искорак чиме је попуњена празнина на мапи наших сазнања у овој области. Јавности је био представљен материјал који добрим делом није излаган, нити у правој мери музеолошки обрађен, чиме се допринело заштити и доступности културног наслеђа, као и унапређењу музејске делатности. Кроз истраживачки процес дошло се до нових и интересантних података из историје града. Примера ради, први студио за графички дизајн у граду настао 1913. године, када је издавачка служба листа Торонтал издвојила посебно одељење за примењену уметност. Приликом истраживања посебан акценат је стављен на доприносу жена развоју примењене уметности, пре свега Нине Ланг, Шаролте Ковалски и др. Преломни тренутак у развоју сецесије у Великом Бечкереку и околини десио се када је ткаља Шаролта Ковалски 1898. године направила копију скандинавске сецесијске таписерије Фриде Хансен и отворила врата новом уметничком стилу. С обзиром да је средњи Банат вековима вишенационална и мултиконфесионална средина ствараоци, уметници, фабриканти и уметничке занатлије су припадали различитим конфесијама (Срби, Мађари, Немци, Јевреји и др.). Ова разноликост довешће до вишеслојних спољних утицаја на развој сецесије као уметничког стила у граду. Ниједан стил до тада, ни након њега, није оставио тако снажан печат на све културне сфере друштва, мењајући културну климу и визуелни идентитет града. И дан-данас ово наслеђе живи кроз јавни простор, приватне и јавне уметничке збирке, различите архивске и књижне фондове, сврставајући некадашњи Велики Бечкерек (данас Зрењанин) у сам врх мреже градова који баштине овај уметнички стил у Србији. Значајан помак направљен је приликом реализације пројекта, пре свега употребом вештачке интелигенције у изради визуелног идентитета изложбе, али и у циљу визуелних појашњења појединих предмета публици.
Активности
Пројекат „Сецесија у Великом Бечкереку“ је презентован и најављен на Светски дан сецесије 10. јуна 2024. године. Том приликом је одржано предавање на тему „Великобечкеречки ћилим и сецесија: спој традиције са модернизмом“, док је на простору међуспратног светларника Музеја била уприличена камерна поставка са темом „Таписерије са сецесијским мотивима“.
https://volimzrenjanin.com/predavanje-velikobeckerecki-cilim-i-secesija/
Изложбу је пратио каталог на 44 стране који је штампан у тиражу од 700 примерака. Рецензент текста је музејски саветник и историчарка уметности др Олга Ковачев Нинков.
Изложба је свечано отворена 20. септембра 2024. године. На отварању о пројекту су говорили Душан Маринковић, уметнички директор Народног музеја Зрењанин, Дејан Воргић, аутор, а изложбу је свечано отворила др Олга Ковачев Нинков, музејски саветник-историчар уметности и вршилац послова директора Градског музеја Суботица за програмску делатност. Пројектом је остварена и континуирана едукација посетилаца кроз радионице, стручна вођења и предавања, које су биле изузетно посећене. Преко 800 особа је учествовало у музејским креативним радионицама, 85 особа на предавањима и преко 50 особа на стручним вођењима. Изложбу, чији је концепт био да обухвати што шири аудиторијум, посетило је 3633 посетилаца.
https://volimzrenjanin.com/muzej-dejan-vorgic-secesija-u-velikom-beckereku/
https://volimzrenjanin.com/otvar-izlozbe-secesija-u-velikom-beckereku-nmz/
https://n1info.rs/kultura/secesija-u-velikom-beckereku/
https://fotopressgunic.com/secesija-u-velikom-beckereku-otvorena-u-narodnom-muzeju-zrenjanin/
Од 7. октобра 2024. одвијале су се радионице “Додај светЛу мало боје” као пратећа едукативна активност изложби “Сецесија у Великом Бечкереку”. Радионица, у реализацији Одељења за педагошки рад и односе с јавношћу, имала је за циљ да ученике нижих разреда основне школе упозна са појмом и карактеристикама сецесије тумачењем и вођењем кроз изложбу. Практичан део радионице обухватао је израду имитације витража копирањем мотива сецесије на паус папир или пластичну фолију. Резултат су урамљени радови чијим спајањем су добијени лампиони. Постављањем светла у лампионе добијени су светлећи украси који су улепшавали излоге Салона НМЗ током трајања изложбе.
Током трајања изложбе одржан је циклус предавања о сецесији подељен на два сегмента: - Дуално предавање о уметничком правцу сецесије на примерима из Великог Бечкерека (Бојан Којичић – „Сецесија у архитектури Великог Бечкерека”; Дејан Воргић – „Дрво у жардињери” у Великобечкеречкој сецесији), Салон Народног музеја Зрењанин, 11.10.2024. - Дуално предавање о уметничком правцу сецесије на примерима из Суботице и Новог Сада (Љиљана Лазић – „Сецесија у јавном и приватном животу Новосађана”; Олгa Ковачев Нинков - „Иконографија сецесије на примерима у Суботици”), Салон Народног музеја Зрењанин, 21.11.2024.
https://volimzrenjanin.com/dejan-vorgic-i-bojan-kojicic-muzej-zrenjanin/
Пратећи програм изложбе чинила су два тематска стручна вођења, реализована 25. октобра и 15. новембра 2024. године.
https://volimzrenjanin.com/autorsko-vodj-secesija-u-velikom-beckereku-nmz/
Од близу стотињак изложених предмета готово четрдесет је прошло кроз одређени конзерваторско-рестаураторски процес, од обичног чишћења (пре свега металних предмета) до сложених захвата. С обзиром на већи обим посла, помоћ у конзервацији предмета Одељење за конзервацију и рестаурацију је имало од стране техничке службе и више кустоса. Значајну помоћ на конзервацији креденца-витрине из заоставштине породице Жупански Музеј је добио од Гордане Поњевић Балани из столарске радионице „Wood-planet”.
https://www.youtube.com/watch?v=s_OTkb3aQjg
https://www.youtube.com/watch?v=2lj9lL4lBOo
Као промотивни материјал по први пут су коришћене мајице са амблемом (логом) изложбе које су дељене сарадницима, учесницима и посетиоцима изложбе у циљу промотивног и афирмативног деловања. Сваком 500 посетицу или мањој групи уручиван је поклон у виду мајица, што је остављало јако позитиван ефекат код публике.
https://www.youtube.com/watch?v=8lGT7QcmYqI
Употреба вештачке интелигенције у изради визуалног идентитета изложбе имала је за циљ да ближе појасни и приближи поједине предмете публици. Примера ради, искоришћен је перспективни цртеж архитекте Јене Сабоа, да би се добила слика реалног објекта позоришта.
