ICOM SRBIJA NAGRADA 2024
Aktivitet: 100 godina nadrealizma
Aleksandra Mirčić / Žaklina Ratković / Una Popović / Jelena Perać / Sanja Bahun / Bojan Jović / Biljana Andonovska / Jovan Bukumira
Muzej savremene umetnosti
Muzej primenjene umetnosti
Institut za književnost i umetnost, Beograd
„Nadrealizam je, od prvog trenutka svog postojanja, značio i jedan aktivitet, i taj aktivitet, od prvog svog trenutka, povlačio je i upotrebu izvesnih sredstava i metoda akcije.“ Oskar Davičo, Đorđe Kostić i Dušan Matić, Nadrelizam u društvenom procesu (Beograd: Nadrealistička izdanja, 1932)
Projekat „Aktivitet: 100 godina nadrealizma“ osmišljen je kao manifestacija kojom se u našoj sredini, kao i u velikom broju evropskih i svetskih centara, obeležava jubilej – 100 godina od objavljivanja „Manifesta nadrealizma“ Andrea Bretona, koji je označio početak ovog pokreta. Projekat je realizovan kroz saradnju tri ustanove – Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja primenjene umetnosti i Instituta za književnost i umetnost, Beograd, s ciljem da se ukaže na mesto i značaj beogradske nadrealističke grupe, koja je delovala kao jedan od prvih organizovanih nadrealističkih pokreta u Evropi. S tom idejom, u dve muzejske ustanove u kojima se čuva najveći deo vizuelne zaostavštine beogradskog nadrealizma, organizovane su izložbe – „Aktivitet: 100 godina nadrealizma“ u Muzeju savremene umetnosti, Beograd (19. 10. 2024 – 10. 03. 2025) i „Zadržano bekstvo nadstvarnosti: fotografija u beogradskom nadrealizmu“ u Muzeju primenjene umetnosti (06. 11. 2024 – 31. 01. 2025), dok je Institut za književnost i umetnost bio organizator međunarodnog naučnog skupa „Nad/realizmom (1924-2024)“, održanom u sve tri ustanove od 27. do 29. 11. 2024. Interdisciplinarni pristup projektu proizašao je iz same suštine nadrealističkog pokreta, koji je započeo kao literarni, ali se ubrzo proširio i u prostore vizuelnog, vodeći se od početka jasno definisanim idejama o društveno-političkom aktivizmu. Uz navedene, glavne programe održani su brojni prateći programi - tribine, predavanja, radionice, vođenja, performansi, pozorišne predstave - koji su se odvijali u sve tri ustanove i obuhvatali zajedničko učešće svih njihovih predstavnika. Celokupan program bio je usmeren ka stručnoj, ali i široj javnosti, s ciljem da se nasleđe beogradskog nadrealizma sagleda u savremenom kontekstu i približi savremenoj publici, posebno onoj mlađe generacije, ukazujući na mesto i značaj naše istorijske avangarde u okvirima evropskih i svetskih avangardnih pokreta. Posebna pažnja poklonjena je stvaralaštvu dece i osoba s problemima mentalnog zdravlja, koje je činilo bitan deo pratećeg programa manifestacije.
Osnovna obeležja projekta, koja upućuju i na njegov značaj, pored pomenute interdisciplinarnosti, su interaktivnost, inkluzivnost, međuinstitucionalna saradnja i međunarodni karakter. Interdisciplinarnost, zasnovana na okupljanju i saradnji tri ustanove koje se bave različitim disciplinama, u okviru kojih su delovali i beogradski nadrealisti, prisutna je i u koncepciji programa naučnog skupa i u pristupima nadrealističkom nasleđu kroz izložbene prezentacije, na kojima je, posle više od dve decenije, javnosti predstavljeno gotovo celokupno vizuelno nasleđe beogradskog nadrealizma (crteži, kolaži, slike, objekti, instalacije, cadavre exquis, dekalkomanije, fotografije, fotogrami). Međunarodni naučni skup okupio je 60 učesnika iz različitih zemalja, među kojima su najeminentniji domaći i inostrani istraživači nadrealizma u različitim disciplinama (teoretičari i istoričari umetnosti, teoretičari i istoričari književnosti, psiholozi, istoričari, istoričari filma...). Izlaganja sa skupa, koja su predstavila najnovija naučna saznanja, i inovativne pristupe u proučavanju nadrealizma, biće sakupljena u zbornik radova. Međunarodni skup bio je i prilika da se inostrani učesnici bliže upoznaju s nasleđem beogradske nadrealističke grupe. Oslanjajući se na ideje i praksu beogradskih nadrealista, u okviru projekta razvijani su brojni „aktiviteti“ – u odnosima s publikom, savremenim umetnicima, decom i mladima, umetnicima s invaliditetom, osobama s problemima mentalnog zdravlja. Interaktivni odnos s publikom uspostavljen je pružanjem mogućnosti da posetioci stvaraju na izložbama sopstvena umetnička dela po ugledu na nadrealistička (cadavre equisa, fotograme uz pomoć grafoskopa), kroz ankete i kroz brojne prateće programe u kojima su učešće imali i posetioci. Na obe izložbe bila su uključena dela savremenih umetnika, koja korespondiraju s radovima beogradskih nadrealista, a njihove nadrealističke inspiracije predstavljene su kroz radionice, razgovore i predavanja. Značajan deo programa obe izložbe bio je posvećen, u skladu s nadrealističkom praksom, stvaralaštvu posebno osetljivih grupa, dece i osoba s problemima mentalnog zdravlja, kroz radionice, uključivanje njihovih radova u izložbene postavke i kroz prateće izložbe.
Aktivnosti
Izložba „Zadržano bekstvo nadstvarnosti: fotografija u beogradskom nadrealizmu“ realizovana je u Muzeju primenjene umetnosti, u periodu 06. 11. 2024 – 31. 01. 2025, u okviru projekta „Aktivitet: 100 godina nadrealizma“. Posvećena je fotografiji, jednom od najznačajnijih medija umetničke prakse beogradskih nadrealista, s obzirom na to da se najveći deo njihove fotografske zaostavštine čuva u MPU. Na izložbi su predstavljene originalne fotografije i fotogrami Nikole Vuča, Stevana Živadinovića Vana Bora i Marka Ristića, savremene kopije sa originalnih fotografija i negativa iz kolekcija MPU i MSUB, i drugi artefakti koji su u vezi s fotografskom praksom beogradskog nadrealizma. Deo izložbe činile su i dve umetničke intervencije na izlozima galerija, autora Nine Todorović i Borisa Burića, koje su idejno komunicirale s eksponatima. Osim kroz prateće programe, posetioci su bili aktivirani u okviru same postavke da prave sopstvene umetničke radove po ugledu na nadrealističke (fotografisanje sa zatvorenim očima, pravljenje „fotograma“ uz pomoć grafoskopa).
Zadržano bekstvo nadstvarnosti
Katalog izložbe „Zadržano bekstvo nadstvarnosti: fotografija u beogradskom nadrealizmu“ ima 209 strana i sadrži tri autorska teksta, usmerena na tumačenje različitih aspekata fotografije beogradskog nadrealizma i na njeno sagledavanje u različitim kontekstima. U tekstu „Od (nad)realnog do nadrealističke fotografije – beogradski nadrealizam i fotografija u Kraljevini SHS/Jugoslaviji 1920-tih i 1930-tih“, prof. dr Lovorka Magaš Bilandžić razmatra je u širem kontekstu jugoslovenske fotografije istog perioda, s fokusom na njeno mesto u okviru ostalih avangardnih tendencija. Tekst prof. dr Dijane Metlić „Automatizam i fotogrami: iskustva francuskog i srpskog nadrealizma“ usmeren je na ispitivanje principa automatizma, jednog od ključnih u nadrealizmu, u njihovom koncipiranju. Tekst mr Jelene Perać „Ideja i iskustvo Das Unheimliche: fotografija u beogradskom nadrealizmu“ bavi se odnosom ovog psihoanalitičkog koncepta i nadrealističke fotografije, ukazujući na prisustvo te ideje i iskustva u fotografijama beogradskih nadrealista. Pored autorskih tekstova, katalog sadrži obiman kataloški deo u kome su publikovani svi izloženi eksponati.
U Muzeju savremene umetnosti na tri sprata bila je organizovana reprezentativna izložba „Aktivitet: 100 godina nadrealizma“ koja je na najkompletniji način do sada predstavila individualnu i kolektivnu produkciju beogradskog nadrealističkog kruga u svim formama i medijima, od literarnog iskaza, zvaničnih i međusobnih korespondecija na nivou društveno – političkog programa, crteža, kolaža, fotografija, slikarstva i dr. Izložba je prezentovala i dela regionalne nadrealističke produkcije, te odabrana dela iz “dugog veka nadrealizma” koja uključuju savremene odgovore na domaću nadrealističku produkciju. Ukupno je bilo prezentovano oko 600 radova, umetničkih dela zajedno sa arhivskom građom. Osnova koncepcije jeste “aktivitet” te se sama izložba podrazumevala kao osnova projekta, polazna tačka za delovanje šire i složenije edukacije oko istorijskog nadrealizma koja se uspostavila i kroz aktivitete pratećih javnih programa pa i arhitekture koja je doprinela osobenoj izložbenoj dinamici, načinu prezentacije, uvidu u simboliku pokreta kroz prostornost i primenjivost građe.
Izlozba Aktivitet, 100 godina nadrealizma u MSU
Katalog “Aktivitet : 100 godina nadrelizma” u izdanju MSU Beograd. Realizovan je obiman katalog na 270 strana koji donosi 6 tekstova i veliki broj reprodukcija različite građe, popis svih aktiviteta koji su održani tokom trajanja izložbe – predavanja, radionica, javnih i školsko prezentaciono – inkluzivnih programa, popis sve izložbene građe. Linearnim čitanjem tekstova, sagledavanjem reprodukcija radova, arhivistike dobija se potpunija slika o likovnoj poetici i društveno - političkoj misiji nadrealističkog pokreta. Katalog je zamišljen kao “izložba drugim sredstvima” i kroz teorijsko i likovno - produkciono složeno istraživanje daje veći doprinos nego što je to obično forma pratećeg izložbenog materijala, konkretno u formi je zbornika o nadrealizmu. Uvodni tekst autorke koncepta Sanje Bahun objašnjava ideju izložbe kroz slojevitu misiju nadrealizma, pored njenog tu su i tekstovi drugih autora po pozivu i ko - kustoskinja izložbe koji se odnose i obrađuju specifične likovne i teorijske aspekte nadrealizma.
Međunarodni naučni skup „Nad/realizmom (1924-2024)“ održan je u Institutu za književnost i umetnost, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i Muzeju primenjene umetnosti od 27. do 29. novembra 2024. Okupio je 60 učesnika iz različitih zemalja, među kojima su najeminentniji domaći i inostrani istraživači nadrealizma u različitim disciplinama (teoretičari i istoričari umetnosti, teoretičari i istoričari književnosti, psiholozi, istoričari, istoričari filma...), poput Branka Aleksića, Jelene Novaković, Milanke Todić, Bojana Jovića, Dejana Sretenovića, Daun Ades, Kšištofa Fijalkovskog, Dejvida Hopkinsa. Kroz izlaganja su predstavljena najnovija naučna saznanja o beogradskom i evropskom nadrealizmu, kao i inovativni pristupi u tumačenju ovog pokreta. Tokom održavanja skupa u MSUB i MPU organizovana su vođenja kroz izložbe, putem kojih su učesnici imali prilike da se bliže upoznaju s nasleđem beogradskog nadrealizma, što je još jedan vid širenja znanja o značaju naše istorijske avangarde u međunarodnim okvirima. Izlaganja sa skupa biće sakupljena u zbornik radova, čija priprema je u toku.
Jedan od aktiviteta u okviru projekta posvećen je edukativnim programima, kroz različite oblike rada s decom i mladima. Aktivitet je razvijan u saradnji s različitim ustanovama i organizacijama širom Srbije: Narodnom bibliotekom Bor (Nagradni konkurs za video-rad inspirisan stvaralaštvom Vana Bora), Narodnom bibliotekom „Dušan Matić”, Ćuprija (Konkurs za najlepšu pesmu na zadate stihove Dušana Matića, u okviru 43. Matićevih dana), Srednjom školom za dizajn „Bogdan Šuput” i Centrom kuda.org (Performans Efekat Bokeh), Filološko-umetničkim fakultetom, Kragujevac (Eksperimentalni film The DE-DE-DE-DedY-N-a-c). U projekat je bila je uključena i tradicionalna manifestacija Muzeja primenjene umetnosti, Dečiji oktobarski salon, čije je 59. izdanje imalo temu „S druge strane stvarnosti“. U okviru Dečijeg kluba Muzeja savremene umetnosti održano je 12 radionica. Tokom trajanja izložbe u MSUB održavana je stručna praksa studenata različitih fakulteta. Sve aktivnosti koje su uključivale decu i mlade tokom trajanja projekta predstavljene su na Danu mladih nadrealista (MSUB, 23. februar 2025).
Edukativni programi, rad sa decom i omladinom
Tokom trajanja projekta, u MSUB i MPU održana su brojna predavanja i tribine, s idejom da se kroz izlaganja i diskusije domaćih i inostranih stručnjaka iz različitih oblasti širokoj publici približe različiti aspekti delovanja beogradske nadrealističke grupe, razmatrani u širim kontekstima evropske istorijske avangarde i savremenog stvaralaštva. Predavanja su održali prof. dr Dijana Metlić, prof. dr Lovorka Magaš Bilandžić, dr Dejan Sretenović, prof. dr Jelena Novaković, prof. dr Goran Jureša, prof. Dragana Stevanović, dr Ejnsli Mors, dr Aleksandar Bošković, prof. dr. Kšištof Fijalkovski, prof. dr Abigejl Susik. Kao najava naučnog skupa, u Muzeju primenjene umetnosti održana je tribina Nacrt današnjice – Razgovor o Nacrtu za jednu fenomenologiju iracionalnog (1931) Koče Popovića i Marka Ristića (Učesnici: Biljana Andonovska, Branko Aleksić, Petar Jevremović , Jovan Bukumira).
Važan deo aktiviteta u okviru projekta „Aktivitet: 100 godina nadrealizma“ posvećen je inkluziji, s idejom da se različite marginalizovane grupe, među kojima su osobe sa invaliditetom i osobe s problemima mentalnog zdravlja, na što ravnopravniji način uključe u kulturu i društvo. Ovaj aktivitet nadovezuje se na nadrealističku praksu, s obzirom na to da su pre tačno 100 godina srpski nadrealisti posvetili dva broja časopisa „Svedočanstva“ upravo marginalizovanim grupama i njihovom kreativnom radu, pokazujući koliki stvaralački potencijal oni nose. Nadrealisti su različitost smatrali potencijalom a ne ograničenjem. Inkluzivni programi, osmišljeni s istom idejom, realizovani su u saradnji s udruženjima Per Art, Prostor i umetnikom Goranom Stojčetovićem, osnivačem Art brut studio VMA. Tokom trajanja izložbi je, u postavku, ali i u formi posebnih aktiviteta, uključeno više aktivnosti kojima se podstiče inkluzivnost u kulturi.
Deo Aktiviteta projekta „Aktivitet: 100 godina nadrealizma“ posvećen je umetničkim projektima koji su proizašli iz istraživanja materijala koji se našao na izložbi. Još tokom istraživanja i izbora radova pozvani su umetnici i umetničke grupe da se pridruže tom istraživanju. Neki projekti su već bili u procesu, neki su razmatrani uz kafu i razgovor a neki su nastali za potrebe iziožbe. U ovom Aktivitetu su učestvovali: Hleb teatar, kuda.org, Pavle Levi i Andrej Dolinka, Hauard Slejter, Goran Stojčetović, Nina Todorović, Boris Burić. Svako od njih dao je doprinos u drugačijem sagledavanju i kontekstualizaciji onoga što su nam nadrealisti ostavili.
Jedan od aktiviteta u okviru projekta bilo je i publikovanje posebnih izdanja: Zbornik radova Javni Dedinac, ur. Dragan Bošković i Mirko Demić; Milan Dedinac, Pesme iz dnevnika zarobljenika br. 60211, reprint, urednici: Časlav Nikolić, S. Rajičić Perić i Vladimir Perić (Filološko-umetnički fakultet, Narodna biblioteka „Vuk Karadžić”, Kragujevac), Milan Dedinac, I zrak i mrak, audio-knjiga, izbor: Časlav Nikolić i Svetlana Rajičić Perić, priredio i poeziju čitao: Miloš Milojević (Narodna biblioteka „Vuk Karadžić”, Kragujevac); Nova svedočanstva. Izložbena časopisna publikacija, štampana mesečno u limitiranom tiražu od 19. oktobra do 25. februara 2025. godine, Muzej savremene umetnosti, Beograd; Fototipska izdanja izuzetno retkih nadrealističkih izdanja Prir. Bojan Jović, Biljana Andonovska, Jovan Bukumira. Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2024: Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Oskar Davičo, Tragovi, br. 1–3, Beograd, 1928–1929; Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Oskar Davičo, Četiri strane – I tako dalje. Nadrealistička izdanja (Beograd, 1930); Svedočanstva, br. 1-6, Beograd 1924/25, Fototipsko izdanje.
https://drive.google.com/file/d/1XMzn2Tp-Y_NbvKW0A_G-3JTtZcy0fJsH/view?usp=drive_link