ICOM SRBIJA NAGRADA 2024
MUZEJ NAIVNE I MARGINALNE UMETNOSTI
Beograd
MNMU je mesto susreta koje, ne samo da čuva i izlaže nasleđe, već i, kroz partnerstvo sa zajednicom, postaje dinamična institucija koja inspiriše, izaziva i edukuje.
Muzej naivne i marginalne umetnosti Beograd je u 2024. godini nastavio sa dinamičnom i ambicioznom produkcijom programa i izložbi. Ukupno je realizovano jedanaest izložbi u dva muzejska prostora, Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini i u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu, kao i dva gostovanja izložbi: “Svesno napuštanje realnosti – Sava Sekulić i Ilija Bosilj“ u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, i “Profil jedne institucije” u Gornjem Milanovcu. U sklopu izložbi, muzej je organizovao tematske programe i radionice za sve starosne kategorije, uključujući kreativne radne aktivnosti za decu, stručna predavanja za odrasle, te radionice o očuvanju kulturne baštine. Kroz ove edukativne programe, muzej je nastojao da omogući svakom posetiocu da aktivno učestvuje u procesu učenja i istraživanja istorije umetnosti. Međuinstitucionalna saradnja u lokalnoj zajednici ostvarena je sa Domom učenika srednjih škola, Školom i domom za učenike oštećenog sluha i govora “11.maj”, Kulturnim centrom Jagodina, mnogobrojnim udruženjima, osnovnim i srednjim školama i predškolskim ustanovama, lokalnom Turističkom organizacijom i Fakultetom pedagoškoh nauka Jagodina. Kustosi su tokom godine bili aktivni u stručnim udruženjima ICOM Srbija (ICOM SEE, ICOM CECA) i Muzejskom društvu Srbije. Imali su učešća na kongresima, stručnim i naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu, kao i konferencijama, seminarima, savetovanjima i radionicama.
Osnovni pomak muzeja, u odnosu na prethodne godine, jeste komunikacija koju muzej kontinuirano razvija sa publikom kroz izložbe, programe i radionice, zasnovana na pristupačnosti i dijalogu. Upravo iz ovih razloga, mnogobrojna udruženja i ustanove prepoznaju muzej kao dobrog partnera i mesto u kojem žele da realizuju svoje ideje i sadržaje. Na taj način, kontinuirano se uspostavljaju nove saradnje i produbljuju već postojeće. Izložbe i edukativni programi stalno se prilagođavaju potrebama i interesovanjima publike, ali i inovativnim pristupima koji uključuju različite umetničke, kulturne i obrazovne discipline. Kroz ove aktivnosti, muzejski tim stvara prostor za međusobnu razmenu ideja, što omogućava ostvarivanje delovanja između različitih oblasti i stručnjaka. Uz podršku i saradnju sa institucijama sličnog karaktera, muzej uspeva da očuva visok nivo profesionalnosti, ali i da bude otvoren za nove eksperimente i pristupe koji omogućavaju da se stalno razvija i prilagođava novim izazovima i trendovima u muzejskoj praksi. Kroz otkup radova umetnika iz kolektiva Pleme F20 i Bitlsti u 2024. godini, muzej je realizovao svoju misiju koja podrazumeva vrednovanje umetnosti marginalizovanih grupa u praksi. Ovaj pristup ima potencijal da značajno doprinese razvoju muzejske i kulturne scene. Kroz aktivnu povezanost sa zajednicom, muzeji mogu postati više od samostalnih kulturnih institucija – oni mogu postati centri za dijalog, obrazovanje i istraživanje novih umetničkih i društvenih koncepata. Ovakav pristup takođe omogućava muzejima da budu relevantniji i pristupačniji široj publici, stvarajući interakciju koja može inspirisati nova umetnička dela, obrazovne inicijative, ali i razvijati kritičko mišljenje u društvu. S obzirom na to da muzeji imaju potencijal da budu most između prošlosti i sadašnjosti, njihov angažman u ovim širim okvirima može doprineti stvaranju značajnih kulturnih promena.
Aktivnosti
Muzej naivne i marginalne umetnosti otvorio je 2024. godinu izložbom pod nazivom “Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld”. Autorke izložbe su dr Ivana Bašičević Antić i dr Yordanka Weiss. Izložba je od velikog kulturnog značaja, ne samo za Srbiju, već i za širi evropski i svetski kontekst. Ističe važnost kulturne saradnje između Srbije i Austrije, ali i doprinos koji ovakvi projekti imaju u razumevanju i promociiji moderne umetnosti. Naglašeni su kompleksnost i kontroverzni i provokativni aspekti moderne umetnosti, koji čine da ova izložba bude poseban događaj u kulturnom životu. Izložbu su otvorili Danijela Vanušić, pomoćnica Ministra kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju, Amadeus Faltajner, direktor Austrijskog kulturnog foruma, Svetlana Stojilković, direktorka muzičke škole “Dr Miloje Milojević” iz Kragujevca. Na izložbi su predstavljena dela iz kolekcije Infeld, koja uključuju dela slikara Bečke škole fantastičnog realizma, naivnu umetnost, pop-art, slike za budističke meditacije sa Tibeta (tzv. tangke) i art brut.
https://mnmu.rs/en/izlozbe/art-brut-radovi-iz-kolekcije-infeld/
https://www.youtube.com/watch?v=lzrJd7iACPo
https://www.rts.rs/magazin/kultura/kultura/5350437/izlozba-art-brut-otvorena-u-mnmu-u-jagodini.html
Na izložbi “I burn in Sun, Moon and Stars“ predstavljeni su radovi francuske umetnice Margo (Margot), pobednice Trećeg Trijenala MNMU 2022. godine. Izložena dela uključuju radove velikih razmera rađene mešovitim medijima na papiru, serije crteža prikazanih na starim fotografijama i sveske ispunjene studijama organskih oblika nalik cveću. Konfigurisanjem izložbenog prostora, Muzej naivne i marginalne umetnosti dočarao je studio umetnice, unutrašnje i spoljašnje utočište koje uranja gledaoca u veoma idiosinkratičnu viziju sveta. Margo stvara svakodnevno, vođena kompulsivnim kreativnim impulsom, otpuštanjem iz sebe svega što se skupljalo godinama, poput vizionarskog izliva slika. Njene slike su istovremeno nalik dekorisanim fasadama ogromnih crkava i ispunjenih, iluminiranih stranica starih knjiga. Margo opisuje svoja dela kao poruku o jedinstvu i povezanosti koja spaja čitavo čovečanstvu i prirodu.
Katalog I Burn in Sun, Moon and Stars
https://www.youtube.com/watch?v=TyWaAdaljuY
https://mnmu.rs/izlozbe/izlozba-i-burn-in-sun-moon-and-stars-francuske-umetnice-margo/
Izložba „Putem nadrealizma, preko pop-arta do art bruta. Nova produkcija Zil Milana“ predstavila je umetnika Zil Milana koji je već četvrt veka prisutan na međunarodnoj likovnoj sceni. Autorka izložbe je Lepa Milošević. Umetnost Zil Milana nastaje u duhu ravnodušnosti prema establišmentu, vođena strašću i hirom, bez ograničenja i očekivanja akademskih standarda. Autor se podjednako izražava kroz različite umetničke medijume često kombinujući netipične tehnike i materijale. U slikarstvu gradi prepoznatljiv stil čistih površina i jakih boja. U izradi skulpture kombinuje različite materijale: drvo sa metalom, plastikom, suvom zemljom ili blatom. U stvaranju instalacija koristi odbačene predmete iz neposrednog okruženja, dajući im novi život i drugu vrednost: stare televizore, kartonske kutije, plastične kese, tkanine, perle. U poslednjih petnaest godina njegova istraživanja zalaze i u oblast digitalne umetnosti. Upotreba neslikarskog, svakodnevnog materijala, veza je sa art brutom, ali i sa počecima umetnikovog stvaralaštva kada je eksperimentisao u okviru nadrealizma.
https://www.youtube.com/watch?v=Z6M6xmPogvo
https://mnmu.rs/izlozbe/putem-nadrealizma-preko-pop-arta-do-art-bruta-nova-produkcija-zil-milana/
„Brutalna nežnost“ je prva izložba u novom izlagačkom ciklusu „Dijalozi“, koji za cilj ima susrete naizgled različitih umetničkih svetova: zvanične, mejnstrim i akademske umetnosti, i sveta marginalne, autsajderske i art brut umetnosti. Kustoskinja izložbe je Senka Latinović. Kroz upoređivanje radova autsajderske umetnice (Kejti Voznicki) i akademski školovane umetnice (Edita Kadirić), izložba je istražila šta nastaje iz tog spoja. Psihodelične vizije Kejti Voznicki i taktilna krhkost Edite Kadirić, pored razlika u postupku, tehnici i motivu, nose zajedničku snagu beskompromisnog ogoljavanja. Bez namere da ulepšaju sopstvena unutrašnja previranja i razmišljanja, one nam pokazuju bolna mesta: lična, ženska, društvena, mesta nelagode i neprilagođenosti. Nežnost je potreba da se to iskustvo podeli sa drugima – da se izraze osećanja sopstvene usamljenosti i izgubljenosti, ali i da se ista ta osećanja nekog nama nepoznatog pojedinca umanje kroz spoznaju da postoji i drugi koji primećuje, oseća i prolazi kroz ista stanja.
https://www.youtube.com/watch?v=-R-vcChYzgo
https://www.journal.rs/kultura/umetnost-i-dizajn/art-djir-izlozbe-domacih-umetnica/
https://www.nedeljnik.rs/edita-kadiric-art-brut-je-nesputani-jezik-vidjenja-sveta/
https://mnmu.rs/izlozbe/brutalna-neznost-edita-kadiric-i-kejti-voznicki/
Izložba „Pasaž u salonu i druga mesta susreta umetnosti i života“ odvijala se u Salonu Oto Bihalji-Merin i u Uličnoj galeriji u Beogradu. Autorski tim čine Milica Ivić, Johanna Marcadé-Mot i Sofija Pašalić i samoorganizovani kolektivi marginalnih umetnika. Pleme F20 je anonimni kolektiv ljudi sa dijagnozom šizofrenije F20. Bitlsti su tročlana grupa koja već 10 godina deluje u okviru AKC Matrijaršija iz Beograda, a čine je korisnici udruženja za podršku osobama sa smetnjama u razvoju „Naša kuća“. Ovo im je bila prva zajednička izložba. Izložba je ukazala na potencijale izlaganja marginalne umetnosti koja nastaje bez izlagačke svrhe. Predstavljeni su radovi kolektiva koji zadržavaju uzbudljivi liminalni status konstantnog proizvođenja sadržaja između umetnosti i života. Izložba je realizovana kao deo završne konferencije ARTIS projekta u organizaciji Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda. Finansiran u okviru programa EU Horizont 2020, ARTIS projekat se bavio transformativnim potencijalom umetnosti na pojedince i društvo.
https://www.oblakodermagazin.rs/izlozba-pasaz-u-salonu-i-druga-mesta-susreta-umetnosti-i-zivota/
https://www.cupavakeleraba.com/tag/pasaz-u-salonu-i-druga-mesta-susreta-umetnosti-i-zivota/
https://mnmu.rs/izlozbe/pasaz-u-salonu-i-druga-mesta-susreta-umetnosti-i-zivota/
Izložba „Svesno napuštanje realnosti – Sava Sekulić i Ilija Bosilj“ premijerno je predstavljena publici u Srbiji gostovanjem u Galeriji Matice srpske. Predstavljeni su radovi Ilije Bosilja i Save Sekulića iz kolekcija Muzeja naivne i marginalne umetnosti i Muzeja Ilijanum iz Šida. Izložbu su pratili dokumentarni filmovi o umetnicima, kao i dokumentacija, uključujući pismo Žana Dibifea (Jean Dubuffet) o umetnosti Ilije Bosilja nastalo kada ga je Dibife uvrstio u svoju kolekciju (koja danas čini Collection de l'Art Brut u Lozani). Dela Ilije Bosilja poslednji put su bila prikazana u Novom Sadu u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine 1995. godine, dok je delima Save Sekulića ovo prvo prikazivanje u Novom Sadu. Izložbaje ukazala na teorijsko-umetnički značaj opusa koji su izloženi, jer se radi o dva međunarodno najpriznatija autora iz domena sirove umetnosti (raw art), ali i o opusima koji se od nastanka kreću na graničnom području savremene i art brut umetnosti.
Katalog Svesno napuštanje realnosti
https://www.galerijamaticesrpske.rs/events/svesno-napustanje-realnosti-sava-sekulic-i-ilija-bosilj/
https://mnmu.rs/izlozbe/svesno-napustanje-realnosti-sava-sekulic-i-ilija-bosilj/
https://www.danas.rs/tag/svesno-napustanje-realnosti-ilija-bosilj-i-sava-sekulic/
Na poziv Kulturnog centra „Mija Aleksić“ iz Gornjeg Milanovca, Muzej naivne i marginalne umetnosti predstavio se izložbom „Profil jedne institucije“. Promene na svetskoj savremenoj umetničkoj sceni, diktiraju i promene u programu našeg Muzeja. Novi profil muzeja koji gradimo, koji je aktivan učesnik najpre domaće a zatim i međunarodne institucionalne umetničke scene. Počevši od 1960. godine, kada je muzej osnovan pod imenom Galerija smoukih likovnih umetnika u Svetozarevu, MNMU neprestano radi na proučavanju, prikupljanju, zaštiti i promociji dela nesvakidašnjih i autentičnih stvaralaca, koji se nisu kretali zacrtanim pravcima, već su podrazumevali nastanak novih formi i inovativnih pristupa umetničkom stvaralaštvu. Kako samo ime Muzeja sugeriše, vrlo često je bio pozicioniran izvan epicentra zvanične kulturne matrice. Izložba “Profil jedne institucije” prikazala je jedan sažet pregled dela iz naše kolekcije, od naivne umetnosti do art bruta.
https://www.youtube.com/watch?v=q9N4Zq7GBE0
https://gminfo.rs/deseti-medjunarodni-filmski-festival-u-gornjem-milanovcu/
https://nova.rs/kultura/pocinju-dani-mije-aleksica-i-filmski-festival-u-gornjem-milanovicu/
https://mnmu.rs/izlozbe/profil-jedne-institucije/
Izložba “Automatski crtež – povodom stogodišnjice nadrealizma“ kritički i istraživački je predstavila automatizam kao mehanizam proizvodnje crteža, koji nastaje kao rezultat funkcionisanja nesvesnog. Autorka izložbe je dr Ivana Bašičević Antić. Izložba je realizovana u okviru MNMU programa “Dijalozi”, i uporedila je dva akademski obrazovana umetnika, Selmana Trtovca i Gorana Stojčetovića, koji u procesu crtanja pronalaze prostor u kojem mogu da sprovedu svoje zamisli. Njihovi pristupi se značajno razlikuju, ali su donekle uporedivi u smislu potrebe da vizuelni trag njihovog rada bude pojednostavljen do osnovnog – linije izvedene olovkom na papiru. Izložba je pokrenula dijalog između njihovih radova, postavljajući pitanje da li ovakva postavka dovodi dva postupka izrade umetničkog rada, konceptualni i intuivni, u jedno isprepletano područje vizuelne umetnosti i izvodi iz tradicionalne teorijske postavke jasne podele dva domena savremene umetnosti, onog insajderskog i onog autsajderskog.
https://mnmu.rs/izlozbe/automatski-crtez-povodom-stogodisnjice-nadrealizma/
Izložba “Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan“ organizovana je povodom 120 godina od rođenja Ota Bihalji-Merina. Kroz partnerstvo Muzeja naivne i marginalne umetnosti i Muzeja savremene umetnosti Beograd, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića predstavljeni su rezultati istraživanja lične arhive Ota Bihalji-Merina i različitih spoljnih arhiva. Kustosi izložbe bili su Senka Latinović (MNMU) i Miroslav Karić (MSUB). Izdvojene su najznačajnije stanice na njegovom životnom putu: od Zemuna, preko Berlina, Pariza, Ciriha, Madrida, do Beograda, prateći kako hronološki tok događaja, tako i specifična nelinearna kretanja Bihalji-Merina na relaciji umetnost – politika – društvo. Кroz mnoštvo korespondencije, knjiga, tekstova, intervjua, televizijskih emisija, umetničkih intervencija, predočen je intenzitet njegovih razmišljanja o brojnim fenomenima koji su ga okupirali: naivna umetnost, vanevropske civilizacije, veza umetnosti i nauke i pravac kojim će se umetnost kretati u budućnosti.
Katalog Oto Bihalji Merin, Morao sam biti prisutan
https://mnmu.rs/izlozbe/oto-bihalji-merin-morao-sam-biti-prisutan/
https://msub.org.rs/exhibition/oto-bihalji-merinmorao-sam-biti-prisutan/
https://nova.rs/kultura/o-izlozbi-oto-bihalji-merin-morao-sam-biti-prisutan/
Simpozijum “Kritičar u fokusu: Oto Bihalji-Merin“ održan je u okviru višegodišnjeg istraživačko-obrazovnog programa “Stanovišta, koncepti, rasprave: Umetnička kritika druge polovine 20. veka u Srbiji i Jugoslaviji”, u organizaciji međunarodnog udruženja likovnih kritičara AICA - sekcija Srbije. Moderatori su bili Senka Latinović i Miroslav Кarić. Na simpozijumu su učestvovali: dr Vida Кnežević, dr Jelena Vesić, dr Branislav Dimitrijević, Stevan Vuković, Marijana Cvetković. U dijalogu s arhivskim materijalom Salona Oto Bihalji-Merin, predstavljenim u okviru izložbe “Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan”, članovi i članice udruženja AICA Srbija kritički su analizirali konceptualne i praktično-materijalističke efekte Bihalji-Merinovog delovanja kroz perspektivu njegovog rada u oblasti kulturne politike, zatim njegovih međuratnih aktivnosti u lokalnom i internacionalnom kontekstu s akcentom na antifaštička zalaganja, njegovog pogleda na suverenost i autentičnost moderne umetnosti kroz spoj tradicije i modernosti, njegovih pisanja o srednjevekovnoj, naivnoj i marginalnoj umetnosti, kao i o umetnosti vanevropskih civilizacija.
https://mnmu.rs/prateci-projekti/likovna-kritika-druge-polovine-20-veka-u-srbiji-i-jugoslaviji/
https://aicaserbia.org/simpozijum-2024-stanovista-koncepti-rasprave/
https://www.cupavakeleraba.com/2024/12/18/aica-srbija-organizuje-simpozijum-o-otu-bihalji-merinu/
https://www.youtube.com/live/jyFeL6msv50?si=Xb_jIEdGdZtl1PY3
https://www.youtube.com/live/4E7psMDpRZs?si=PhMRSf0OiDX3bgUb
https://www.youtube.com/live/8JlwRy26dM4?si=QB6-YZS3qpNzwtKe
https://www.youtube.com/live/VXT5OmZax80?si=mcJzHjOZrD6U8_zN
https://www.youtube.com/live/qeZvlGv26HU?si=qdLi5Mt5_NST1wR-